proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Kninska operacija 1944.
Kninska operacija predstavlja završnu i najuspešniju fazu ofanzive Osmog dalmatinskog korpusa za oslobođenje Dalmacije od Nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Ofanziva je trajala od 13. septembra 1944. godine, a završni napad usmeren na opkoljavanje i uništenje nemačkih utvrđenih položaja u oblasti Knina trajao je od 25. novembra do 5. decembra. U ovim borbama Osmi korpus je teško porazio i gotovo prepolovio snage nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa i dovršio oslobođenje Dalmacije.
Kad je 10. oktobra 1944. inženjerijski odred 93. divizije Crvene armije iznenadnim prepadom zauzeo 30-tonski most na Velikoj Moravi, a u naredna dva dana čitav 4. gardijski mehanizovani korpus maršem prešao preko mosta i spojio se sa Prvim proleterskim korpusom NOVJ, nemačkoj Vrhovnoj komandi postalo je jasno da je dalje držanje položaja u Srbiji iluzorno. Stoga je naredila utvrđivanje nove glavne linije fronta na Balkanu, koja se protezala Dunavom, preko Srema do Save, zatim rekom Drinom, pa linijom Gacko - Livno - Knin - ušće Zrmanje (takozvana zelena linija). Naređeno je da se jedinice povlače postepeno i organizovano, pod borbom i pod sopstvenim obezbeđenjem na zacrtanu liniju fronta.
Zamisao nemačke komande bila je da sa dalmatinskog fronta izvuče 118. lovačku i 264. pešadijsku diviziju, 92. motorizovanu brigadu i 1. puk „Brandenburg“ i stavi ih na raspolaganje 2. oklopnoj armiji za borbu protiv Trećeg ukrajinskog fronta. Liniju fronta od Gacka do ušća Zrmanje trebalo je da preuzmu tri legionarske divizije: 369. (Vražja), 373. (Tigar) i 392. (Plava).
Međutim, ofanziva Osmog korpusa omela je i preduhitrila ove planove: tokom septembra delovi 118. divizije uništeni su na Braču, a delovi 369. divizije na Pelješcu. Najteži poraz 369. Vražja divizija pretrpela je od 26. dalmatinske divizije 22. oktobra u Vukovom klancu kod Metkovića. Prilikom izvlačenja iz Šibenika 3. novembra na putu prema Drnišu razbijen je 893. puk 264. divizije.
U takvoj situaciji, suočen sa energičnim pritiskom, Komanda Jugoistoka morala je da odustane od izvlačenja 264. divizije i dodeli joj zadatak odbrane Knina. Štab 8, korpusa pokušao je sa širokim obuhvatom Knina, računajući na eventualni pokušaj izvlačenja Nemaca i iz Knina. Međutim, naišao je na snažan otpor. Nemci su se odlučili za upornu odbranu, rešeni da po svaku cenu zadrže Knin kao najzapadnije utvrđenje na svojoj projektovanoj liniji fronta.
Suprotstavljene snage
U vreme početka prve faze kninske operacije u Kninu i najbližoj okolini su se nalazile, pored Štaba 15. brdskog armijskog korpusa, sledeće jedinice:
264. pešadijska divizije;
383. ojačani puk 373. legionarske divizije;
delovi 944. artiljerijskog puka;
delovi 29. puka tvrđavskih pionira;
581. i 583. mornarički streljački bataljon;8"
ostaci 6. i 7. ustaške brigade;
2. bataljon 3. posadne brigade (domobrani);
Dinarska četnička divizija.
Pored njih bilo je i nekih manjih jedinica (za vezu, snabdevanje, protivavionsku odbranu i sl.). Ukupno, u Kninu je bilo oko 20.000 vojnika (14.000 nemačkih, 1.500 ustaških sa domobranima i 4.500 četničkih), što znači da je neprijatelj u toku prve i druge etape pretrpeo gubitke od 7.500 vojnika.
Na komunikacije prema Lici raspoređen je kao pojačanje 847. puk 392. divizije.
Sve ove jedinice bile su pod komandom komandanta 15. brdskog armijskog korpusa generala Gustava Fena (Gustav Fehn).
Nasuprot ovim snagama stajao je 8. dalmatinski korpus NOVJ, koji je pod svojom komandom imao 9., 19., 20., i 26. diviziju, te jedan i po bataljon Prve tenkovske brigade, ukupne jačine oko 32.000 vojnika NOVJ.
Komandant partizanskih snaga je bio general Petar Drapšin.
General Fen dobio je naređenje da se Knin brani do poslednjeg čoveka i odbrani po svaku cenu. To naređenje preneo je podređenima:
„1.) Svaki oficir postavljen za komandanta obavezan je da strelja svakog potčinjenog koji napusti svoj položaj. Oficir koji tako ne postupa biće kažnjen istom kaznom.
2.) Za jedinice koje napuste svoj položaj bez borbe i bez ispaljenog metka i ne drže se do poslednjeg čoveka, divizija će narediti i izvršiti streljanje svakog desetog čoveka ... Objasniti da će ove mere biti sprovodene bezobzirno, neodložno i bez izuzetaka.[3]”
General Fen ponudio je vojvodi Đujiću da podele sudbinu u duhu stvorenog bratstva po oružju.
Vojvoda Đujić odgovorio je preko svog izaslanika majora Novaka Mijovića pismom u kojem kaže:
„Četnička komanda sa svim svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine radi i sarađuje sa Nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi... Ova se saradnja produžila sve do danas. Kada je pre skoro mesec dana otpočela velika partizanska ofanziva na Knin i kada su četnici izgubili jedan veći deo teritorije četnici su uvideli da je više ovde njihova borba uzaludna jer da će ipak morati jednog dana napustiti ovu teritoriju. To je od strane predstavnika ove komande majora Mijovića tačno rečeno Komandantu Nemačkog Korpusa u Kninu. Sa strane gospodina generala komandanta Korpusa je izražena želja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajednički podelimo sudbinu pa šta nam bude. Sa naše strane po principu solidarnosti i bratstva po oružju je to prihvaćeno pod jednim drugim uslovom i načelom u čemu smo se jednoglasno saglasili: Da naš dalji rad kao i uspešan ishod našega rada mora počivati na uzajamnom potpunom poverenju i razumevanju kao i u uzajamnoj pomoći kako u municiji tako i u oružju, odeći i hrani. Stali smo na gledištu da samo zajednički možemo naći izlaza iz situacije. Na osnovu svega toga četnička komanda je i donela odluku i ako to nije bilo više u njenom interesu da četnici ostanu i bore se zajedno sa nemačkom vojskom dok će nam ranjenike, bolesne i civile Nemci jednim delom evakuisati a jednim delom pomoći nam da se evakuišu ...
Četnička komanda želi da i dalje deli sudbinu sa nemačkom vojskom. Ali dok ne bude mogućnosti sa nemačke strane da se četnicima pruži stvarnija i efikasnija pomoć četnička komanda će pokušati da prikupljanjem svojih snaga i posedanjem strategijski važnih položaja bar donekle umanji nedostatak hrane i pomanjkanje municije ... Komanda moli da baza-centar za snabdevanje naših jedinica do daljega zajedničkog sporazuma i situacije budu Pađene..”
Ipak, vojvoda Đujić je odlučio da izvuče svoje snage iz Knina na sever, na komunikacije prema Lici.
Od 7. do 15. novembra trajala je prva faza napada na Knin, u kojoj je 19. divizija dejstvovala u pravcu Gračaca, 9 divizija iz pravca Bosanskog Grahova, 26. divizija južno od Knina, a na sama kninska utvrđenja napadala je 20 divizija sa zapada. Nemci su upornom odbranom uspešno odbili napad na grad, a kontranapadima povratili izgubljene komunikacije prema severu i severozapadu.
Kad su četnici pod komandom Đujića u poslednjoj fazi Kninske operacije napustili nemački front kod Knina, u hronici 373. divizije je zapisano:
„Do osetnog slabljenja fronta kod Knina došlo je kad je 6-7.000 ljudi jaka četnička grupa vođena od popa Momčila pešačkim maršem prebačena u oblast Karlovca. Razlog koji je ovo izazvao je neprijateljstvo sa ustašama, pa je rešeno da se formira jedan četnički korpus u oblasti Ljubljane. Marševski pokret bio je pomognut od strane 373. divizije koliko god je to bilo moguće.
(nem. Eine empfindliche Schwächung des Frontabschnittes bei Knin trat dadurch ein, daß eine bisher nordwestlich der Stadt gestandene, etwa 6—7000 Mann starke, von dem Popen Momčilo geführte Cetnikgruppe im Fußmarsch in die Gegend von Karlovac verlegt wurde. Der Grund des Abzuges war Verfeindung mit der Ustascha, auch hieß es, daß im Raum von Laibach ein Cetnikkorps aufgestellt würde. Die Marschbewegung wurde so gut als möglich von der 373. Div. unterstützt.)”
General Fen premestio je 17. novembra svoj štab u Bihać. Iz područja Knina evakuisao je demoralisane ustaško-domobranske snage i predao neposrednu komandu nad odbranom generalu Vindišu (Windisch), komandantu 264. pešadijske divizije. Celo područje Knina i ključne tačke na komunikacijama pomno su utvrđeni povezanim sistemom rovova, bunkera, pešadijskih prepreka i minskih polja.
Završni udarac
Zarobljeni Nemci u Kninu
Zarobljeni Nemci, četnici i ustaše tokom borbi za Knin.
Uočivši da neprijatelj ima nameru da uporno brani Knin, štab Osmog korpusa sačinio je novi plan napada. Prema tom planu, 20. divizija će napadati sa istoka na grad i na severnu komunikaciju, 19. divizija sa zapada na grad i na severozapadnu komunikaciju, 26. divizija ojačana tenkovskim četama napadaće grad i isturena utvrđenja sa juga, dok bi 9. divizija trebalo da presretne i uništi nemačke delove koji bi se eventualno izvlačili iz Knina.
Napad je na sektoru 20. divizije počeo 25. novembra, a na sektoru 19. i 26. divizije 26. novembra u zoru. Na svim sektorima jedinice 8. korpusa napredovale su veoma sporo, lomeći izuzetno snažan i uporan otpor neprijatelja.Franc Šraml je u svojoj knjizi opisao atmosferu:„Sa položaja smo se od cele čete izvukli samo nas petorica, ali nas je komandant naterao da se vratimo i ponovo krenemo u napad...”Danonoćni napadi i protivnapadi odvijali su se sa promenljivom srećom i sa znatnim gubicima na svim delovima fronta. Nezadovoljan tempom napredovanja, komandant Drapšin je 1. decembra pre podne uveo u napad poslednje rezerve.
Kninska operacija predstavlja završnu i najuspešniju fazu ofanzive Osmog dalmatinskog korpusa za oslobođenje Dalmacije od Nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Ofanziva je trajala od 13. septembra 1944. godine, a završni napad usmeren na opkoljavanje i uništenje nemačkih utvrđenih položaja u oblasti Knina trajao je od 25. novembra do 5. decembra. U ovim borbama Osmi korpus je teško porazio i gotovo prepolovio snage nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa i dovršio oslobođenje Dalmacije.
Kad je 10. oktobra 1944. inženjerijski odred 93. divizije Crvene armije iznenadnim prepadom zauzeo 30-tonski most na Velikoj Moravi, a u naredna dva dana čitav 4. gardijski mehanizovani korpus maršem prešao preko mosta i spojio se sa Prvim proleterskim korpusom NOVJ, nemačkoj Vrhovnoj komandi postalo je jasno da je dalje držanje položaja u Srbiji iluzorno. Stoga je naredila utvrđivanje nove glavne linije fronta na Balkanu, koja se protezala Dunavom, preko Srema do Save, zatim rekom Drinom, pa linijom Gacko - Livno - Knin - ušće Zrmanje (takozvana zelena linija). Naređeno je da se jedinice povlače postepeno i organizovano, pod borbom i pod sopstvenim obezbeđenjem na zacrtanu liniju fronta.
Zamisao nemačke komande bila je da sa dalmatinskog fronta izvuče 118. lovačku i 264. pešadijsku diviziju, 92. motorizovanu brigadu i 1. puk „Brandenburg“ i stavi ih na raspolaganje 2. oklopnoj armiji za borbu protiv Trećeg ukrajinskog fronta. Liniju fronta od Gacka do ušća Zrmanje trebalo je da preuzmu tri legionarske divizije: 369. (Vražja), 373. (Tigar) i 392. (Plava).
Međutim, ofanziva Osmog korpusa omela je i preduhitrila ove planove: tokom septembra delovi 118. divizije uništeni su na Braču, a delovi 369. divizije na Pelješcu. Najteži poraz 369. Vražja divizija pretrpela je od 26. dalmatinske divizije 22. oktobra u Vukovom klancu kod Metkovića. Prilikom izvlačenja iz Šibenika 3. novembra na putu prema Drnišu razbijen je 893. puk 264. divizije.
U takvoj situaciji, suočen sa energičnim pritiskom, Komanda Jugoistoka morala je da odustane od izvlačenja 264. divizije i dodeli joj zadatak odbrane Knina. Štab 8, korpusa pokušao je sa širokim obuhvatom Knina, računajući na eventualni pokušaj izvlačenja Nemaca i iz Knina. Međutim, naišao je na snažan otpor. Nemci su se odlučili za upornu odbranu, rešeni da po svaku cenu zadrže Knin kao najzapadnije utvrđenje na svojoj projektovanoj liniji fronta.
Suprotstavljene snage
U vreme početka prve faze kninske operacije u Kninu i najbližoj okolini su se nalazile, pored Štaba 15. brdskog armijskog korpusa, sledeće jedinice:
264. pešadijska divizije;
383. ojačani puk 373. legionarske divizije;
delovi 944. artiljerijskog puka;
delovi 29. puka tvrđavskih pionira;
581. i 583. mornarički streljački bataljon;8"
ostaci 6. i 7. ustaške brigade;
2. bataljon 3. posadne brigade (domobrani);
Dinarska četnička divizija.
Pored njih bilo je i nekih manjih jedinica (za vezu, snabdevanje, protivavionsku odbranu i sl.). Ukupno, u Kninu je bilo oko 20.000 vojnika (14.000 nemačkih, 1.500 ustaških sa domobranima i 4.500 četničkih), što znači da je neprijatelj u toku prve i druge etape pretrpeo gubitke od 7.500 vojnika.
Na komunikacije prema Lici raspoređen je kao pojačanje 847. puk 392. divizije.
Sve ove jedinice bile su pod komandom komandanta 15. brdskog armijskog korpusa generala Gustava Fena (Gustav Fehn).
Nasuprot ovim snagama stajao je 8. dalmatinski korpus NOVJ, koji je pod svojom komandom imao 9., 19., 20., i 26. diviziju, te jedan i po bataljon Prve tenkovske brigade, ukupne jačine oko 32.000 vojnika NOVJ.
Komandant partizanskih snaga je bio general Petar Drapšin.
General Fen dobio je naređenje da se Knin brani do poslednjeg čoveka i odbrani po svaku cenu. To naređenje preneo je podređenima:
„1.) Svaki oficir postavljen za komandanta obavezan je da strelja svakog potčinjenog koji napusti svoj položaj. Oficir koji tako ne postupa biće kažnjen istom kaznom.
2.) Za jedinice koje napuste svoj položaj bez borbe i bez ispaljenog metka i ne drže se do poslednjeg čoveka, divizija će narediti i izvršiti streljanje svakog desetog čoveka ... Objasniti da će ove mere biti sprovodene bezobzirno, neodložno i bez izuzetaka.[3]”
General Fen ponudio je vojvodi Đujiću da podele sudbinu u duhu stvorenog bratstva po oružju.
Vojvoda Đujić odgovorio je preko svog izaslanika majora Novaka Mijovića pismom u kojem kaže:
„Četnička komanda sa svim svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine radi i sarađuje sa Nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi... Ova se saradnja produžila sve do danas. Kada je pre skoro mesec dana otpočela velika partizanska ofanziva na Knin i kada su četnici izgubili jedan veći deo teritorije četnici su uvideli da je više ovde njihova borba uzaludna jer da će ipak morati jednog dana napustiti ovu teritoriju. To je od strane predstavnika ove komande majora Mijovića tačno rečeno Komandantu Nemačkog Korpusa u Kninu. Sa strane gospodina generala komandanta Korpusa je izražena želja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajednički podelimo sudbinu pa šta nam bude. Sa naše strane po principu solidarnosti i bratstva po oružju je to prihvaćeno pod jednim drugim uslovom i načelom u čemu smo se jednoglasno saglasili: Da naš dalji rad kao i uspešan ishod našega rada mora počivati na uzajamnom potpunom poverenju i razumevanju kao i u uzajamnoj pomoći kako u municiji tako i u oružju, odeći i hrani. Stali smo na gledištu da samo zajednički možemo naći izlaza iz situacije. Na osnovu svega toga četnička komanda je i donela odluku i ako to nije bilo više u njenom interesu da četnici ostanu i bore se zajedno sa nemačkom vojskom dok će nam ranjenike, bolesne i civile Nemci jednim delom evakuisati a jednim delom pomoći nam da se evakuišu ...
Četnička komanda želi da i dalje deli sudbinu sa nemačkom vojskom. Ali dok ne bude mogućnosti sa nemačke strane da se četnicima pruži stvarnija i efikasnija pomoć četnička komanda će pokušati da prikupljanjem svojih snaga i posedanjem strategijski važnih položaja bar donekle umanji nedostatak hrane i pomanjkanje municije ... Komanda moli da baza-centar za snabdevanje naših jedinica do daljega zajedničkog sporazuma i situacije budu Pađene..”
Ipak, vojvoda Đujić je odlučio da izvuče svoje snage iz Knina na sever, na komunikacije prema Lici.
Od 7. do 15. novembra trajala je prva faza napada na Knin, u kojoj je 19. divizija dejstvovala u pravcu Gračaca, 9 divizija iz pravca Bosanskog Grahova, 26. divizija južno od Knina, a na sama kninska utvrđenja napadala je 20 divizija sa zapada. Nemci su upornom odbranom uspešno odbili napad na grad, a kontranapadima povratili izgubljene komunikacije prema severu i severozapadu.
Kad su četnici pod komandom Đujića u poslednjoj fazi Kninske operacije napustili nemački front kod Knina, u hronici 373. divizije je zapisano:
„Do osetnog slabljenja fronta kod Knina došlo je kad je 6-7.000 ljudi jaka četnička grupa vođena od popa Momčila pešačkim maršem prebačena u oblast Karlovca. Razlog koji je ovo izazvao je neprijateljstvo sa ustašama, pa je rešeno da se formira jedan četnički korpus u oblasti Ljubljane. Marševski pokret bio je pomognut od strane 373. divizije koliko god je to bilo moguće.
(nem. Eine empfindliche Schwächung des Frontabschnittes bei Knin trat dadurch ein, daß eine bisher nordwestlich der Stadt gestandene, etwa 6—7000 Mann starke, von dem Popen Momčilo geführte Cetnikgruppe im Fußmarsch in die Gegend von Karlovac verlegt wurde. Der Grund des Abzuges war Verfeindung mit der Ustascha, auch hieß es, daß im Raum von Laibach ein Cetnikkorps aufgestellt würde. Die Marschbewegung wurde so gut als möglich von der 373. Div. unterstützt.)”
General Fen premestio je 17. novembra svoj štab u Bihać. Iz područja Knina evakuisao je demoralisane ustaško-domobranske snage i predao neposrednu komandu nad odbranom generalu Vindišu (Windisch), komandantu 264. pešadijske divizije. Celo područje Knina i ključne tačke na komunikacijama pomno su utvrđeni povezanim sistemom rovova, bunkera, pešadijskih prepreka i minskih polja.
Završni udarac
Zarobljeni Nemci, četnici i ustaše tokom borbi za Knin.
Uočivši da neprijatelj ima nameru da uporno brani Knin, štab Osmog korpusa sačinio je novi plan napada. Prema tom planu, 20. divizija će napadati sa istoka na grad i na severnu komunikaciju, 19. divizija sa zapada na grad i na severozapadnu komunikaciju, 26. divizija ojačana tenkovskim četama napadaće grad i isturena utvrđenja sa juga, dok bi 9. divizija trebalo da presretne i uništi nemačke delove koji bi se eventualno izvlačili iz Knina.
Napad je na sektoru 20. divizije počeo 25. novembra, a na sektoru 19. i 26. divizije 26. novembra u zoru. Na svim sektorima jedinice 8. korpusa napredovale su veoma sporo, lomeći izuzetno snažan i uporan otpor neprijatelja.Franc Šraml je u svojoj knjizi opisao atmosferu:„Sa položaja smo se od cele čete izvukli samo nas petorica, ali nas je komandant naterao da se vratimo i ponovo krenemo u napad...”Danonoćni napadi i protivnapadi odvijali su se sa promenljivom srećom i sa znatnim gubicima na svim delovima fronta. Nezadovoljan tempom napredovanja, komandant Drapšin je 1. decembra pre podne uveo u napad poslednje rezerve.
