Кнез Иван Кнежевић у песми Филипа Вишњића

[Svecovek]

Онима који ce данас бацају блатом на колаборатере и слуге окупаторове " препоручујем само да прочитају лепу народну песму из Првог српског устанка - Кнез Иван Кнежевић, па ће видети како je наш народ гледао на " колаборатере и издајнике " . 1806 године, турска војска из Босне пошла je да угуши устанак y Србији. Њу води чувени зулумћар Кулин капетан са својим љутим Крајишницима: Који драгог Бога не познају. Не имају ни вјере ни душе. A Кулин прети да ће Србе y Босни када ce врати из Србије " разредити " . Зато Ришћанске га мајке проклињаху:

" Тамо отшо Кулин капетане Тамо отшо, амо не дошао " .

Тако изгледа то зло пред којим ce налази наш народ y Семберији. Али, кнез Иван " од Семберја глава ", зна врло добро да ту не помаже ни борба, ни бекство, ни клетве, већ да Турке може само тако придобити и умирити, ако им ce учини користан. Зато он одлази y турски логор и снабдева Турке са храном, - и успева да задобије поверење Турака. И тешко ce кнеже додворио за свашта га умолит могаше. Не само то. Кулин капетан види колико му je кнез Иван користан, па му нуди да ce побратиме. Иван на то пристаје, не што му je то драго, јер je за њега Кулин још " нечиста турска рука ", већ што зна да ће на тај начин спасти своју кнежину и свој народ од турског зулума. Зато чим ce побратимио, он трчи y кнежину и саопштава кметовима:

" Не бојте ce ропства од Турака "

Али, ако je кнез Иван успео да спасе своју кнежину од турског зулума, он није могао да спречи Кулина, да чини зулуме y другим српским крајевима. Кулин упада са војском y Мачву, спаљује село Добрич, врши покољ над становништвом и враћа ce y логор крај Дрине са 300 робиња. Кнез Иван долази пред логор, види да je доведено робље, то га страшно потреса:

" Колико je срца милостива
Три пут пада, па он обумире
Гледајући јаде ев од робља
Низ образе грозне сузе лије. "

Али он зна да му ту ни плач, ни бол, ни молбе неће ништа помоћи. Зато улазећи y логор, он ce прави као да га ce то ништа не тиче. Отра сузе, па ce силом смеје. Не само то, већ он Турцима турски Бога назива, чак ce он са њима шали на рачун робља чија га je судбина тако потресла, па каже:

" Добро ли сте Турци уранили
И добар сте ловак уловили... "

A кад дође код Кулина " драгог побратима ", ту настаје врхунац. Он не само да тај акт одобрава, већ пребацује Кулину, што je без њега y лов ишао, па и њему није пружио прилику да и он нешто улови. Да je он тако хтео што да уради, он би позвао Кулина и дао би му његов део од лова. Турчин, дирнут y сујету, да ce неко може да покаже већи y чињењу зла од њега, поклања Ивану 30 робињица. Али Ивану то није доста, он хоће да избави све робље. Зато он нуди Кулину да откупи све робље и од народа лукавством купи новац и даје сву своју имовину да би робље од Кулина откупио. Кроз ову народну песму y борби са злом изражена су оба става политике: и технички и етички. У техничком ставу, " да би спасао народ од зла, кнез Иван употребљава сва могућа средства: мићење, удварање, понижење, сервилност. Он не само да Турцима " одобрава " зулуме, већ ce хвали да би он сам то боље учинио. Све je управљено једном циљу: да ce народ спасе од зла. Али, што ce тиче етичког става - душе, ту нема компромиса, ту je Иванова душа чиста. Зато наш народ истиче " колико je срца милостива " , зато он све жртвује и ништа не тражи само да би спасао народ. И такав акт и није добио земаљско признање, већ заслужује по схватању нашег народа, највише признање - небеско:

" Благо Иви и Ивиној души
И то Иви нико не припозна
Ни Ивану когоди захвали
A камоли Ивану да плати.
Ивану ће Ристос Господ платит
Када Иван буде на истини " .