U senci jedne lipe
stoji jos nasa klupa
i prkosi godinama...
Ista je kao nekada
samo je isarana
jos nekim slovima...
Uvek kada je vidim
na tebe me seti,
imena nasa jos stoje...
pogled mi stane
i shvatim koliko
imena godina broje...
Nikada nisam vise
gradom kada setam
sama na nju sela...
Stoji kao spomen
ili sam ja tako
da je gledam htela...
Ona je nesto
sto mi je od tebe ostalo
osim tuge u srcu
i slike tvoga oka.
ostali su mi u srcu
ko rana duboka...
Neka je, ponosno nek stoji
i godine secanja nek broji...
stoji jos nasa klupa
i prkosi godinama...
Ista je kao nekada
samo je isarana
jos nekim slovima...
Uvek kada je vidim
na tebe me seti,
imena nasa jos stoje...
pogled mi stane
i shvatim koliko
imena godina broje...
Nikada nisam vise
gradom kada setam
sama na nju sela...
Stoji kao spomen
ili sam ja tako
da je gledam htela...
Ona je nesto
sto mi je od tebe ostalo
osim tuge u srcu
i slike tvoga oka.
ostali su mi u srcu
ko rana duboka...
Neka je, ponosno nek stoji
i godine secanja nek broji...
/COLOR]
