Kleopatra kroz mitove i umetnost

[Poli46]

Ova vladarka pripadala je dugoj liniji grčkih Makedonaca čiji je predak Ptolomej I, jedan od najpouzdanijih
poručnika Aleksandra Velikog. Dinastija Ptolomeja vladala je Egiptom od 323. p.n.e. do 30. godine p.n.e.
i većina njenih vladara ostala je verna grčkoj kulturi. Zapravo, Kleopatra je bila poznata kao jedna od prvih
članova ove dinastije koji su se služili egipatskim jezikom.
Poput mnogih kraljevskih kuća, i članovi dinastije Ptolomeja često su sklapali brakove među sobom kako
bi se sačuvala čistota loze. Većina Kleopatrinih predaka venčavala se sa rođenim sestrama ili daljim
rođacima i veruje se čak i da su Kleopatrini roditelji bili brat i sestra. U skladu sa ovim običajem, Kleopatra
se udala za oba svoja brata kojima je bila i bračni drug i suvladar u različitim periodima njene vladavine.

 

[Poli46]

Rimska propaganda predstavljala je Kleopatru kao razvratnu zavodnicu koja je koristila
svoj seksipil kao političko oružje, međutim, može se reći da je ona bila poznatija po svom
intelektu, nego po lepoti. Ova kraljica govorila je nekoliko jezika i izučavala matematiku,
filozofiju, govorništvo i astronomiju, a egipatski izvori je kasnije opisuju kao vladarku koja
je podigla red učenih na viši nivo i bila član njihovog društva.

Claude Bertin- Cleopatra

Kao sklapanje braka među članovima porodice, tako su i ubistva i otimanje za prevlast takođe
bili deo tradicije dinastije Ptolomeja. Kleopatrin prvi brat-muž, Ptolomej XIII, proterao ju je iz
Egipta nakon što je pokušala da mu preotme vlast, pa su tako kasnije prouzrokovali građanski
rat. Kleopatra je preuzela vođstvo nakon što se udružila sa Julijem Cezarom, a Ptolomej XIII
se udavio u reci Nil nakon što je poražen u borbi. Nakon rata, Kleopatra je sklopila brak sa
svojim mlađim bratom Ptolomejem XIV, ali se veruje da ga je ubila kako bi svog sina postavila
za suvladara. Godine 41. p.n.e. vladarka je organizovala ubistvo svoje sestre Arsinoje jer je smatrala da bi mogla da joj preotme tron.

 

[Poli46]

Cleopatra-John William Waterhouse

Kleopatra je sebe smatrala živom boginjom i neretko je povlačila mudre poteze kako bi
potencijalne saveznike privukla na svoju stranu i time ojačala svoj božanski status.
Poznati primer njene snalažljivosti desio se 48. godine p.n.e. tokom sukoba sa
Ptolomejem XIII, kad je Julije Cezar stigao u Aleksandriju. Znajući da će Ptolomejeve
snage osujetiti njene pokušaje da se sastane sa rimskim generalom, Kleopatra se
umotala u tepih, mada neki izvori tvrde da je bio u pitanju džak, i ušunjala u prostorije
u kojima je Cezar boravio. Rimski general ostao je zaslepljen prizorom mlade kraljice
u svojoj kraljevskoj odori, a njih dvoje su ubrzo postali saveznici i ljubavnici.
Nekoliko godina kasnije koristila se sličnim trikovima prilikom sastanka sa
Markom Antonijem. Kada je trebalo da se sastane sa rimskim trijumvirom, izvori tvrde
da se vladarka potrudila da liči na boginju Afroditu, a Marko Antonije bio je očaran
nakon čega je usledila burna ljubavna veza.

 

[Poli46]

Kleopatra se 46. godine p.n.e. pridružila Juliju Cezaru u Rimu, a njeno prisustvo izazvalo je
brojna negodovanja. Cezar nikad nije krio da mu je ona ljubavnica i često su se pojavljivali
zajedno, sa svojim sinom Cezarionom, međutim Rimljane je najviše šokiralo kad je Kleopatra podigla svoju zlatnu statuu u Hramu Venere pramajke. Egipatska kraljica bila je primorana da napusti Rim nakon što je Cezar izboden na smrt u senatu 44. godine p.n.e., ali je do tada već uspela da u ovom gradu ostavi svoj pečat.

 

[Poli46]

Kleopatra i Marko Antonije
Kleopatra se na kraju udala za Marka Antonija i imala troje dece s njim, ali je njihov odnos i
zrodio veliki skandal u Rimu. Antonijev rival Oktavije koristio je propagandu kako bi ga proglasio izdajnikom koji je pod uticajem spletkaroša, a 32. godine p.n.e. rimski senat objavljuje Kleopatri
rat. Sukob je svoj vrhunac dostigao naredne godine u čuvenoj morskoj bici kod Akcijuma.
Kleopatra je lično predvodila nekoliko desetina egipatskih ratnih brodova pored Antonijeve flote,
ali nisu bili dorasli Oktavijanovoj mornarici.

 

[Poli46]

Kleopatrina smrt

Kleopatra i Marko Antonije oduzeli su sebi živote 30. p.n.e. nakon što su ih Oktavijanove snage prognale u Aleksandriju. Dok se za Antonija veruje da se izbo nožem u stomak, Kleopatrin
metod je manje poznat. Legenda kaže da je umrla pustivši zmiju otrovnicu da je ujede za ruku,
ali drevni hroničar Plutarh tvrdi da ono što se stvarno desilo nije nikom poznato. On kaže da
je poznato da je Kleopatra skrivala otrov u svojim češljevima, a istoričar Strabon navodi da je verovatni nanela smrtonosnu kremu. Imajući ovo u vidu, mnogi naučnici sumnjaju da je koristila
iglu umočenu u neku vrstu otrova.

 

[Branko Lori]

Смрт Клеопатре, детаљ, в. 1659, Гуидо Цагнацци

 

[Poli46]

Kleopatra-VII-dinastija Ptolomeja

 

[Poli46]

Cleopatra, Artemisia Gentileschi, 1633-35.

 

[Khal Drogo]

Cleopatra's Arrival in Cilicia, William Etty, painted 1821.

 

[Khal Drogo]

Cleopatra and Caesar, Jean-Léon Gérôme, 1866.

 

[Khal Drogo]

Клеопатрино искрцавање у Тарсу, Клод Лорен, слика из 1642.године

 

[Khal Drogo]

Састанак Антонија и Клеопатре, Ђовани Батиста Тијеполо, 1745-47.године

 

[Khal Drogo]

Cleopatra Testing Poisons on Condemned Prisoners, Alexandre Cabanel, 1887.

 

[Khal Drogo]

The Death of Cleopatra, Reginald Arthur, 1892.

 

[Poli46]

Kleopatra... Mit ili istina? Ima i jednog i drugog. Istorija staje na stranu i one minimalne istine,
a potreba ljudi da imaju svoje mitove, da "hodaju" uz svoje idole stvara sumnju u verodostojnost
priča o egipatskoj kraljici. Jedno od važnih pitanja glasi: "Da li je ona zaista bila žena besprekorne lepote?", kako predanja navode, a istorija ne može da dokaže.

John Collier- the death of Cleopatra

Istorija je izdvojila Kleopatru kao ženu koja je igrala važnu političku ulogu u odnosima Rima i
Egipta, ali su priče koje su usledile vekovima nakon njene smrti tu njenu ulogu obojile njenom navodnom fatalnošću.
Te priče kažu: "Vladala je mušakrcima", "Činili su ono to je ona želela". Glavni krivac za to je
u predanjima bila njena lepota, koja je sama po sebi postala mit.

 

[Khal Drogo]

The Death of Cleopatra, Guido Cagnacci, 1658.

 

[Poli46]

Ni čuveni Mikelanđelo nije ostao imun na temu Kleopatre.

Mikelanđelo je radio širokom ivicom svoje crne krede kako bi iskoristio prirodnu teksturu,
ili „zub“ papira, stvarajući tako svileni sjaj i mrljast ten primeren kraljici drevnog Egipta.
Precizne konture opisuju glavu i elegantno dugačak vrat, meke senzualne usne, rastužene udaljene oči i ekstravagantni pokrivač za glavu iz kojeg se izmiču lepršave vitice i duga uska pletenica. Kleopatra odiše atmosferom sanjive vedrine: čeznutljiva, tiha, uprkos laganom razdvajanju drhtavih usana.

 

[Khal Drogo]

Cleopatra, Wilhelm Kotarbiński (1848-1921)

 

[Neprilagođena]

Cleopatra And Cesar
Jean Leon Gerome

Cleopatra
Edmonia Lewis

Octavian And Cleopatra
Louis Gauffier (1761-1801)

 

[Neprilagođena]

Death Of Cleopatra
Pierre Joseph Mousset

 

[Ateista1]

Ptolomej III Euerget je prvi započeo incest, nadalje su svi to radili.

 

[Poli46]

https://www.iserbia.rs/ifermin/kleopatra

Tvrdnje da je incest bio uobičajena pojava među vladarima u starom Egiptu poznate su
iz istorijskih dokumenata, a istraživanje 259 mumija i merenje promene visine među
faraonima i poređenjem sa promenom visine kod predstavnika običnog naroda u to
vreme pružili su i neposredan dokaz da je zaista bilo tako.

Cleopatra VII Philopator-Engraving by Lisabeth Sophie ChOron

Međutim, kroz čitavu istoriju o Kleopatri se stvarao mit kao o „kraljici kurvi“, zavodnici i
bestidnoj bludnici. Urbana legenda kaže da je negde u Aleksandriji imala svoj „hram ljubavi“
u kome je živelo nekoliko desetina zgodnih robova koji su joj uvek bili na raspolaganju.
Danas znamo da je bila obrazovana, govorila je čak devet jezika, posedovala je veliko
znanje iz geometrije (znala je vrednost broja pi), astronomije (znala je da Mesec utiče na
plimu i oseku i da je Zemlja okrugla), geografije (znala je za postojanje ekvatora i da se
može doploviti od Španije do Indije), književnosti, filozofije i muzike.

 

[Ateista1]

Incest je mnogo normalniji od homoseksualizma tako da ne znam što se ljudi toliko pale na to, a normalan im je Cezar koji je život proveo gurajući pingvina gde ne treba...

 

[Poli46]

Incest je mnogo normalniji od homoseksualizma tako da ne znam što se ljudi toliko pale na to, a normalan im je Cezar koji je život proveo gurajući pingvina gde ne treba...

Incest je najgori..i ima uticaja na genetiku..Eno ti Englezi i Habzburzi.
Sve kreten do kretena.