(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KIŠE
Kao kap vode na obaz mi sletiš
Pa niz leđa klizneš....
mmmm......ili preko grudi...
I počinješ da budeš moja kiša
Nekad lagana, skoro lenja,
A nekad...prava provala oblaka,
Ili brzi letnji pljusak što vatre gasi,
I od previše života, životom nas spasi.
U milion kapi nestaješ....i postaješ
U milion kapi nestajem....i postajem.
Volim naše kiše
Jer, gde god oko da mi krene
Naiđe na kapi tebe,
Gde god oko da ti krene
Naiđe na kapi mene.
PS Dobro jutro radni blogerski narode
.....pauzicaaaaaa 
...oterah aspidu na treću kaficu 
........
ali svako doba ima svoje posebne čari 
....promenićeš mišljenje.
