09:15
Nesto zvoni...telefon,zvono na vratima?
Sat,sada sam se setila...pocinje jos jedan dan,novi dan...Isti kao i juce,kao i prekjuce...kao i dan pre toga.I danas se cuje ista gradska buka,i danas se ljudi uzurbano tiskaju na pijacnim tezgama i mrzovoljno dobacuju iz svojih automobila zaglavljeni u saobracajnoj guzvi.A dosadna kisa nikako da stane...
Jos uvek nisam ustala a vec me hvata nervoza,nemam vremena ni za jutarnju kafu a ovaj kisni dan treba nekako preziveti...
Ne volim kisu.Podseca me na samocu,na one dane kada telefon nikako da zazvoni i kada se sat oduzi pa traje kao vecnost.Sivo nebo i jos sivija dusa.Teski oblaci i jos teza tisina...
Sa zvucnika se jedva cuje Crvena jabuka...neki sentis o nesrecnoj ljubavi...
Puna pepeljare i jos jedna cigareta dogoreva zajedno sa secanjima.
Sve prolazi,samo se secanja uvek vracaju,danas ona tuznija,ona teza..koja nikada nisam prebolelela do kraja.Imaju miris zemlje natopljene kisom i pozutelog lisca koje se raspada.Kao pokvarena ploca vrte se u krug,svaki put sve jasnija,sve stvarnija...kao da vise i nisu secanja.
Kisne kapi se slivaju niz prozor,igraju svoj mali ples i prave neki cudan mozaik...pokusavam da pronadjem sebe u svemu tome ali suvise brzo odlaze,nestaju,slivaju se i prestaju...
Vreme je da ovaj dan otpocne...
Oblacim jaknu i uzimam kisobran,znam da mi setnja nece prijati ali ipak odlucujem da prosetam.
Mozda je bas danas taj dan kada cu zavoleti kisu...:-)
Nesto zvoni...telefon,zvono na vratima?
Sat,sada sam se setila...pocinje jos jedan dan,novi dan...Isti kao i juce,kao i prekjuce...kao i dan pre toga.I danas se cuje ista gradska buka,i danas se ljudi uzurbano tiskaju na pijacnim tezgama i mrzovoljno dobacuju iz svojih automobila zaglavljeni u saobracajnoj guzvi.A dosadna kisa nikako da stane...
Jos uvek nisam ustala a vec me hvata nervoza,nemam vremena ni za jutarnju kafu a ovaj kisni dan treba nekako preziveti...
Ne volim kisu.Podseca me na samocu,na one dane kada telefon nikako da zazvoni i kada se sat oduzi pa traje kao vecnost.Sivo nebo i jos sivija dusa.Teski oblaci i jos teza tisina...
Sa zvucnika se jedva cuje Crvena jabuka...neki sentis o nesrecnoj ljubavi...
Puna pepeljare i jos jedna cigareta dogoreva zajedno sa secanjima.
Sve prolazi,samo se secanja uvek vracaju,danas ona tuznija,ona teza..koja nikada nisam prebolelela do kraja.Imaju miris zemlje natopljene kisom i pozutelog lisca koje se raspada.Kao pokvarena ploca vrte se u krug,svaki put sve jasnija,sve stvarnija...kao da vise i nisu secanja.
Kisne kapi se slivaju niz prozor,igraju svoj mali ples i prave neki cudan mozaik...pokusavam da pronadjem sebe u svemu tome ali suvise brzo odlaze,nestaju,slivaju se i prestaju...
Vreme je da ovaj dan otpocne...
Oblacim jaknu i uzimam kisobran,znam da mi setnja nece prijati ali ipak odlucujem da prosetam.
Mozda je bas danas taj dan kada cu zavoleti kisu...:-)
a kišu volim samo kad sam zaljubljen, poljupce na kiši, ali obavezno letnjoj, a zimi tople zagrljaje i nežne dodire u toploj sobi... Inače, ovih dana je mrzim...