Samo za potpunog idiota prodaja RTB Bor, ne samo Kinezima, nego bilo kome, moze biti losa vest. Verovatno najveci gubitas u srpskoj ekonomiji konacno dobija vlasnika a da to nije drzava (osim onih 27 odsto koje valjda ostaju u nasem vlasnistvu). Za nekog normalnog RTB Bor bi bio temelj ekonomije drzave, za nas koji ne znamo da racionalno upravljamo takvim preduzecem u opstem interesu, najbolje je da smo ga prodali. Ovih milijardu i sesto miliona koje pominju, pa to je tresnja na vrhu torte, jer sam mislio da ovog gubitasa niko normalan nece da ga uzme taman da ga damo dzabe.
Da se napravimo poredjenje, za vreme onih tranzicionalnih mafijaskih vlada sa DS-om, prodali smo Sartid americkom US Steel kompaniji za, ako se ne varam, 23 miliona evra, uz to da je drzava na sebe preuzela sve dugove preduzeca. I to se onda serviralo kao neka vanzemaljski uspesno izvedena privatizacija. Manje od 10 godina kasnije (2012. godine), US Steel dize sidro, zakljucava vrata i vraca nam zelezaru za 1 evro. Pala cena celika, nemaju vise interes da ulazu, vratili nam bedu na vrat. I onda svi poreski obvezinci Srbije jos cetiri godine izdrzavaju firmu koju niko od nasih drzavnih menadzera ne moze da vodi, jer nema znjanje (a verovatno ni volje) da upravlja jednim takvim kompleksom.
Drzava je odavno, decenijama ranije nas uverila da ne zna racionalno upravljati drzavnim firmama i njoj ne treba davati bilo sta u ruke.
