Kina se drznula da brani svoju ekonomiju

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
SAD kritikovale Kinu zbog trgovinskog protekcionizma

Američki ambasador u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) Majkl Panki kritikovao je kinesku vladu zbog povećanog uplitanja u ekonomiju, što je protivno obećanjima Kine da će se kretati ka slobodnom tržištu, i pozvao Peking da razmotri svoju privrženost "državnom kapitalizmu".

Panki je naveo da su "trgovinske tenzije koje druge zemlje imaju sa Kinom izazvane industrijskom politikom Pekinga koja se oslanja na državne akcije koje remete slobodnu trgovinu, a promovišu ili štite kineska državna preduzeća i domaću proizvodnju".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/293130/SA ... ekcionizma

Promovišu i štite svoja, državna preduzeća i domaću proizvodnju?:eek:
O, užasa!
Kakva drskost!
Umesto da svoju proizvodnju bace na deponiju, a državna preduzeća rasprodaju domaćim i stranim razbojnicima, kao što je to urađeno u Srbiji.
 
СЈАЈ И БЕДА ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

Професор Ха Џу Чанг нас подсећа да је знаменити енглески писац (аутор чувеног романа „Робинзон Крусо“) Данијел Дефо (1659-1730) написао и једно значајно дело из економије – „План енглеске трговине“. У овом делу он је описао како су владари из енглеске породице Тјудор (владали од 1485 до 1603. године), „нарочито Хенри VII и Елизабета I, користили протекционизам, субвенције, монополе, индустријску шпијунажу и друге видове владине интервенције да би развили енглеску индустрију вуне – европску high-tech индустрију свог доба“, а без чега, „би било веома тешко, ако не и немогуће, да се Британија од извозника сировина претвори у европски центар те високо технолошке индустрије“. Како наводи Ха Џу Чанг, таква политика је настављена и после Тјудора, односно ова земља је„све до средине XIX века остала високопротекционистичка земља – просечне царинске стопе у Британији биле су 45-55 одсто, наспрам 6-8 у Холандији, 8-12 у Немачкој и Швајцарској и око 20 одсто у Француској. Такође, Британија је забранила својим колонијама да извозе робу која би могла да буде конкурентна роби произведеној у матици.“ Када је британска индустрија (уз помоћ јаке државне заштите) постала међународно конкурентна, тек тада је напуштена политика протекционизма, и проповедана политика слободне трговине.

У исто време Америци, све док је била британска колонија, није била дозвољена заштита домаће индустрије, али одмах после стицања независности, први министар финансија САД, Александар Хамилтон Конгресу подноси (1791) „Извештај о производњи“ у коме, између осталог, пише да је „основна идеја да заостала земља као што су САД треба да заштити своје ’индустрије у раном детињству’ од стране конкуренције и гаји их док не постану способне да стоје на сопственим ногама.“ Та заштита је вршена, пре свега, преко високих (40-50%) увозних царина (чак и забрана увоза неких производа), те субвенција домаћој индустрији. Ха Џу Чанг истиче да „упркос томе што је биланајпротекционистичкија држава на свету у том периоду, САД су истовремено биле и најбрже растућа економија,“ те да су „тек после Другог светског рата САД – сада с индустријском премоћи без премца – либерализовале своју трговину и почеледа заступају политику слободне трговине.“

Не само искуство В. Британије и САД, него и других богатих земаља, како показује опсежно истраживање професор Ха Џу Чанг, говори да су оне „користиле националистичке методе (царине, субвенције, рестрикције у трговини с иностранством) да би поспешиле домаћу индустрију у раном детињству“, а тек када су се развиле почеле су да заговарају отворено тржиште, односно слободну трговину и то натурају свим другим државама.

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/sjaj-i-beda-ekonomske-nauke.html
 
SAD kritikovale Kinu zbog trgovinskog protekcionizma

Američki ambasador u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) Majkl Panki kritikovao je kinesku vladu zbog povećanog uplitanja u ekonomiju, što je protivno obećanjima Kine da će se kretati ka slobodnom tržištu, i pozvao Peking da razmotri svoju privrženost "državnom kapitalizmu".

Panki je naveo da su "trgovinske tenzije koje druge zemlje imaju sa Kinom izazvane industrijskom politikom Pekinga koja se oslanja na državne akcije koje remete slobodnu trgovinu, a promovišu ili štite kineska državna preduzeća i domaću proizvodnju".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/293130/SA ... ekcionizma

Promovišu i štite svoja, državna preduzeća i domaću proizvodnju?:eek:
O, užasa!
Kakva drskost!
Umesto da svoju proizvodnju bace na deponiju, a državna preduzeća rasprodaju domaćim i stranim razbojnicima, kao što je to urađeno u Srbiji.

Ako bi to uradili sa proizvodnjom sto ti predlazes, onda mi sa svojim platama ne bi mogli kupiti ni 2 kaputa i par cipela.
 

Back
Top