Kina je nadjačala Ameriku u istočnom Pacifiku

[Nina]

Linija koja Tihi okean deli na dva dela, zove se 180. meridijan i on našu planetu deli na istočnu i zapadnu hemisferu. Kina je na istoku, Amerika je zapad.
Ovih dana 180. meridijan se spominje zbog Kine. Najnovija vest glasi da ta zemlja istočno od gore navedene zamišljene linije, ima više aviona nego Amerika. Po toj logici, Kina je vojno nadjačala Ameriku u istočnom Pacifiku.

Brigadni general Dag Vikert, komandant 412. vinga američkog ratnog vazduhoplovstva upozorio je da će do 2027. godine kineska premoć narasti do veoma zabrinjavajućih razmera.On je to ilustrovao podatkom da će na svakog američkog lovca dolaziti 12 kineskih. Ističe se da je Kina superiorna i u slučaju najmodernijih aviona, onih pete generacije, i to u odnosu pet prema jedan. Tu je i flota od 225 bombardera, što je sila koju nema ni jedno drugo vazduhoplovstvo u tom delu sveta. Možda čak i ni šire.Kičmu kineske flote čini oko 600 aviona tipa J-10 čengdu koji može da se uporedi za francuskim „rafalom”. Tu je i 600 letelica tipa J-11 koji je nastao kao licencna verzija ruskog Su-27.

Kina u floti ima i avione tipa Su-30 i Su-35. Ipak, ono što Pentagonu zadaje glavobolju jeste oko 200 super modernih i nevidljivih aviona tipa J-20.
Uz sve navedene avione ide i prateća flota tankera za dopunu aviona u letu i letelica za elektronsko izviđanje. Kinesko vazduhoplovstvo u inventaru ima i oko 1.000 aviona za obuku novih pilota.
Ako vojnu moć posmatramo samo kroz brojeve Amerika je i dalje najjača sila. Ona ima 3.150 borbenih aviona. I među njima ima zastarelih letelica koje i dalje mogu da ispune postavljene zadatke. Ali, kao što je već rečeno na početku ovog teksta, Kina je ostavrila premoć u „njenom” delu sveta. Američke vazduhoplovne snage su raspoređene širom planete. U slučaju otvorenog sukoba dva titana, Pentagon bi avione morao da povlači iz drugih delova sveta.link

 

[Nina]

 

[Mstislav]

Rusi nista.

 

[LedeniBGD]

Linija koja Tihi okean deli na dva dela, zove se 180. meridijan i on našu planetu deli na istočnu i zapadnu hemisferu. Kina je na istoku, Amerika je zapad.
Ovih dana 180. meridijan se spominje zbog Kine. Najnovija vest glasi da ta zemlja istočno od gore navedene zamišljene linije, ima više aviona nego Amerika. Po toj logici, Kina je vojno nadjačala Ameriku u istočnom Pacifiku.

Brigadni general Dag Vikert, komandant 412. vinga američkog ratnog vazduhoplovstva upozorio je da će do 2027. godine kineska premoć narasti do veoma zabrinjavajućih razmera.On je to ilustrovao podatkom da će na svakog američkog lovca dolaziti 12 kineskih. Ističe se da je Kina superiorna i u slučaju najmodernijih aviona, onih pete generacije, i to u odnosu pet prema jedan. Tu je i flota od 225 bombardera, što je sila koju nema ni jedno drugo vazduhoplovstvo u tom delu sveta. Možda čak i ni šire.Kičmu kineske flote čini oko 600 aviona tipa J-10 čengdu koji može da se uporedi za francuskim „rafalom”. Tu je i 600 letelica tipa J-11 koji je nastao kao licencna verzija ruskog Su-27.
Pogledajte prilog 1671898

Kina u floti ima i avione tipa Su-30 i Su-35. Ipak, ono što Pentagonu zadaje glavobolju jeste oko 200 super modernih i nevidljivih aviona tipa J-20.
Uz sve navedene avione ide i prateća flota tankera za dopunu aviona u letu i letelica za elektronsko izviđanje. Kinesko vazduhoplovstvo u inventaru ima i oko 1.000 aviona za obuku novih pilota.
Ako vojnu moć posmatramo samo kroz brojeve Amerika je i dalje najjača sila. Ona ima 3.150 borbenih aviona. I među njima ima zastarelih letelica koje i dalje mogu da ispune postavljene zadatke. Ali, kao što je već rečeno na početku ovog teksta, Kina je ostavrila premoć u „njenom” delu sveta. Američke vazduhoplovne snage su raspoređene širom planete. U slučaju otvorenog sukoba dva titana, Pentagon bi avione morao da povlači iz drugih delova sveta.link

Нина, чињенице које је навео поменути бригадни генерал јесу тачне али у пракси није баш све тако.
Кина је изградила веома јаку и моћну флоту и правиће још доста бродова који су одлични али ту постоји неколико АЛИ:
- по концепцији флоте Кина нема још увек велику снагу удара далеко од обале. Њена морнарица се, у великој мери, ослања на заштиту са копна док америчка не, она је потпуно самостална и може да дејствује било где, било када у било ком обиму на било којој тачки планете.
- системи осматрања, јављања, садејства, координације удара и њихово усклађивање је код америчке морнарице доведено до перфекције и то је један систем који скоро савршено функционише и нико на свету не може да му конкурише, за сада. Кинески исти такав систем постоји али никада није виђен у борби, само на већим маневрима. Мишљење неких веома озбиљних стручњака је да је тај систем одличан али је рањив на ометање и дејства много више него амерички.
- везе и комуникација код америчке флоте је на осетно вишем нивоу него код кинеске,
- резерве и потенцијал америчке флоте је много већи него код кинеске.

Закључак у вези односа снага те две морнарице:
- америчка флота би на отвореном мору кинеску флоту појела за доручак, за сада.
- америчка флота не би смела, у потенцијалном сукобу, да приђе ближе од 1000 км (евентуално 1500 км) од кинеске обале јер би је Кинези потопили.

 

[Rogonos]

Kina ima obalu od oko otprilike plus/minus 15.000 kilometara. ogromna država graniči se sa Žutim morem, istočnim kineskim morem i južnokineskim morem. ali sve ove vodene površine su unutrašnja mora. stotine ostrva ga razdvajaju od otvorenog pacifika tj najširi prolaz, moreuz Mijako u japanskom lancu Okinave, širok je manje od 250 kilometara. u jednu ruku geografski hendikep

ali demokratije u istočnoj aziji su u previranju, i to ide na ruku Kini, a prva američka linija odbrane u zapadnom Pacifiku se urušava.

recimo aktuelni šef japanske vlade ne može da preuzme ulogu koju je igrao Abe. njegova pozicija je slaba tj njegova vlada nema većinu u parlamentu. to je retkost u posleratnom Japanu.

 

[Rogonos]

nezaboravimo, izborna kampanja Trampa žalila se da je Tajvan "ukrao" američki biznis sa čipovima i da SAD moraju da plate odbranu. on je pozvao Tajvan da poveća svoj budžet za odbranu na 10 odsto svog bruto domaćeg proizvoda. proporcija je trenutno nešto ispod 2,5 odsto. četvorostruko povećanje je potpuno nerealno.

 

[Rogonos]

i na Filipinima, najjužnijem "američkom sidru" u istočnoj aziji, dve najmoćnije političke porodice vode otvorenu svađu

dok u međuvremenu, lukavi kinezi stalno šire svoje prisustvo u zapadnom filipinskom moru. ovako Manila označava deo južnog kineskog mora koji smatra svojom ekskluzivnom ekonomskom zonom. Peking je mislim izgradio ogromne vojne baze na tri ostrva

a moćna kineska obalska straža ne posustaje. sve veći delovi južnog kineskog mora postaju nedostupni filipinskim ribarima i vlastima. zato što Peking smatra skoro celo more svojim vodenim telom.