Malo o značenju reči, drug/drugarica, prijatelj/prijateljica, poznanik/poznanica, komšija/komšinica, što mi na pamet pade komšija/komšinica, ima li nečeg… ko zna. U svakom od ovih naziva može da se krije i drugačiji odnos a i ne mora. Sve zavisi kako ko posmatra i kako se ko gleda, pogrešan utisak je velika mogućnost. A to što često drugi znaju mnogo bolje i više o nama, to je zato što nemaju dovoljno informacija od nas samih, mi ne pričamo a oni i ne pitaju. Ih, da pitaju ne bi mogli da stvaraju priču, ko smo mi „neznani“ da im uskratimo zadovoljstvo življenja tuđeg života, ili dopunjavanje i zadovoljavanje ega, „Ona/on, je moja/moj prijateljica/prijatelj, ma da ona/on, to onako kao nije, ali ja ti kažem da jeste.“
U svakodnevnoj konverzaciji reč, prijatelj/prijateljica, ima dvojako značenje. Kada predstavljate nekoga kao prijatelja, moguće je da ćete ostaviti utisak da vam je dotična osoba ljubavnik, a kada bivate predstavljeni kao prijateljica, ni ne sluteći možete dobiti status ljubavnice, dotične osobe. Ako je kojim slučajem dotična osoba ženskog pola, eto dodatne komplikacije.
Desi li se da neko iz kruga osoba sa kojima se viđate, sarađujete, učestvujete na raznim manifestacijama, počne da širi priču kako ste mu prijateljica i kako ste mu veoma dragi. Još kada to potkrepljuje nekom sitnom pažnjom, kad god to može biti zapaženo od strane zajedničkih poznanika . Eto prilike ili mogućnosti da postanete nekome „nešto“ a da ni sami ne znate da ste to postali. Što ste postali, manje više ali…
Setih se, bilo je to davno, davno, na jednom skupu, neki kongres ili šta već, ne sećam se povoda. Jedan sredovečni gospodin sedeo je pored mene za stolom i upita me: „Da li imate prijatelja?“ Pogledam ga i odgovorim: „Imam, imam, puno prijatelja.“ On me nekako čudno pogledao, tada nisam o tome razmišljala, ali setih se kasnije…
Eto nisam ni znala… nisu ni oni…
I tako jednog dana, saznadoh od prijateljice, smeškam se sada i razmišljam kako nazvati osobu, neovisno od toga kog je pola, koju srećeš povremeno podeliš neku novost ili promenu u životu a nije ti poznanica a nije ni prijateljica. Mislim poznanicu srećeš onako slučajno, razmeniš pozdrav i poneku neobaveznu reč, prijateljica je… Ali dobro, neka bude prijateljica.
Da, zazvoni telefon, na brzinu obrišem ruke, da ne obrašnavim slušalicu od telefona… Kad ono ta moja prijateljica, „Alo“, ona meni, i sva srećna. Srećna zbog mene a ja nemam pojma da sam srećna. Srećna zato što imam prijatelja, pa kada ga imam što joj nisam javila. Moje iznenađenje je protumačila pravdanjem, negiranje mog novog statusa, snebivanjem… da ne nabrajam, shvatila sam u toku razgovora da se mene tu ništa i ne pita. Stvar je takva kakva je i šta ima da se foliram, što bi klinci kazali. Dakle, imam prijatelja za koga ja mislim da je moj prijatelj, ali ne znam da je on zapravo moj ljubavnik…
One kiflice, što sam umesila, pregorela prva tura u rerni… spasile su me od nastavka razgovora, ali ne i od same vesti koja je pokrenula razmišljanje.
Ako je to tako pomislim, a šta on, taj moj prijatelj misli o svemu tome.
E dragi moji, on je mislio ili zamisli da sam njegova ljubavnica, to jest prijateljica, možda obrnutim redom ali sve je to u ovom slučaju isto. Sve mi je lepo objasnio, bez i malo ustručavanja.
Tako sam saznala da živim duplim životom, ko zna možda i troduplim …
Možda će me neko na vreme obavestiti, red je da znam, ne bih da se upletem u brojke.
Kako god bilo živimo svoje živote onako kako živimo, a to kako živimo, znaju drugi mnogo bolje od nas samih. Ako ste slučajno u dilemi u kakvom ste odnosu, u odnosu sa osobama iz Vašeg okruženja, nemojte da brinete, blagovremeno će te biti obavešteni… Ja tek toliko… a o posledicama? Možda nekom drugom prilikom, ako je bude…
Vama sam ovo ispričala, možda sam ipak trebala prvo da ispričam, njemu?! Mada, možda on već i zna… Odoh da postavim sto i da ga lepo dočekam, prvo ću da ga poljubim da ne stigne progovoriti, a onda… polako, reč po reč… ma nije problem, podgrejaću ručak… samo prvo sve lepo da mu objasnim…
U svakodnevnoj konverzaciji reč, prijatelj/prijateljica, ima dvojako značenje. Kada predstavljate nekoga kao prijatelja, moguće je da ćete ostaviti utisak da vam je dotična osoba ljubavnik, a kada bivate predstavljeni kao prijateljica, ni ne sluteći možete dobiti status ljubavnice, dotične osobe. Ako je kojim slučajem dotična osoba ženskog pola, eto dodatne komplikacije.
Desi li se da neko iz kruga osoba sa kojima se viđate, sarađujete, učestvujete na raznim manifestacijama, počne da širi priču kako ste mu prijateljica i kako ste mu veoma dragi. Još kada to potkrepljuje nekom sitnom pažnjom, kad god to može biti zapaženo od strane zajedničkih poznanika . Eto prilike ili mogućnosti da postanete nekome „nešto“ a da ni sami ne znate da ste to postali. Što ste postali, manje više ali…
Setih se, bilo je to davno, davno, na jednom skupu, neki kongres ili šta već, ne sećam se povoda. Jedan sredovečni gospodin sedeo je pored mene za stolom i upita me: „Da li imate prijatelja?“ Pogledam ga i odgovorim: „Imam, imam, puno prijatelja.“ On me nekako čudno pogledao, tada nisam o tome razmišljala, ali setih se kasnije…
Eto nisam ni znala… nisu ni oni…
I tako jednog dana, saznadoh od prijateljice, smeškam se sada i razmišljam kako nazvati osobu, neovisno od toga kog je pola, koju srećeš povremeno podeliš neku novost ili promenu u životu a nije ti poznanica a nije ni prijateljica. Mislim poznanicu srećeš onako slučajno, razmeniš pozdrav i poneku neobaveznu reč, prijateljica je… Ali dobro, neka bude prijateljica.
Da, zazvoni telefon, na brzinu obrišem ruke, da ne obrašnavim slušalicu od telefona… Kad ono ta moja prijateljica, „Alo“, ona meni, i sva srećna. Srećna zbog mene a ja nemam pojma da sam srećna. Srećna zato što imam prijatelja, pa kada ga imam što joj nisam javila. Moje iznenađenje je protumačila pravdanjem, negiranje mog novog statusa, snebivanjem… da ne nabrajam, shvatila sam u toku razgovora da se mene tu ništa i ne pita. Stvar je takva kakva je i šta ima da se foliram, što bi klinci kazali. Dakle, imam prijatelja za koga ja mislim da je moj prijatelj, ali ne znam da je on zapravo moj ljubavnik…
One kiflice, što sam umesila, pregorela prva tura u rerni… spasile su me od nastavka razgovora, ali ne i od same vesti koja je pokrenula razmišljanje.
Ako je to tako pomislim, a šta on, taj moj prijatelj misli o svemu tome.
E dragi moji, on je mislio ili zamisli da sam njegova ljubavnica, to jest prijateljica, možda obrnutim redom ali sve je to u ovom slučaju isto. Sve mi je lepo objasnio, bez i malo ustručavanja.
Tako sam saznala da živim duplim životom, ko zna možda i troduplim …
Možda će me neko na vreme obavestiti, red je da znam, ne bih da se upletem u brojke.
Kako god bilo živimo svoje živote onako kako živimo, a to kako živimo, znaju drugi mnogo bolje od nas samih. Ako ste slučajno u dilemi u kakvom ste odnosu, u odnosu sa osobama iz Vašeg okruženja, nemojte da brinete, blagovremeno će te biti obavešteni… Ja tek toliko… a o posledicama? Možda nekom drugom prilikom, ako je bude…
Vama sam ovo ispričala, možda sam ipak trebala prvo da ispričam, njemu?! Mada, možda on već i zna… Odoh da postavim sto i da ga lepo dočekam, prvo ću da ga poljubim da ne stigne progovoriti, a onda… polako, reč po reč… ma nije problem, podgrejaću ručak… samo prvo sve lepo da mu objasnim…
ja sam ti univerzalna...
napravim pa tek kiflice... 
tvoja rec za mene je 
