Kenguri

[Nina]

Kenguri su torbari koji pripadaju porodici Macropodidae. Ova porodica obuhvata ukupno 63 vrste torbara. Kenguri su endemski rod, jer žive samo na teritoriji Australije.
Kada se pomene kengur, obično se pomisli na velike kengure koji pripadaju najvećoj vrsti ove porodice – crvenom kenguru, antilopi, istočnim i zapadnim sivim kengurima iz roda Macropus. Pored njih, porodica Macropodidae obuhvata i manje vrste, poput valabija i kengura koji žive na drveću. Ovi manji makropodi se takođe mogu naći u oblasti Nove Gvineje. Veliki kenguri su mnogo bolje prilagođeni promenama koje donose ljudi nego njihovi manji rođaci. Iako su mnogi manji primerci ugroženi, i dalje ih ima u izobilju. Kenguri do sada nisu bili pripitomljeni i uzgajani. Ljudi ubijaju divlje kengure radi mesa, kože i sporta, ali i da bi sačuvali zemljište za ispašu goveda i ovaca.

 

[Nina]

Postoji zanimljiva priča o poreklu imena kengur. Reč kengur potiče iz australijskog aboridžinskog jezika Guugu Iimidhirr i u originalu glasi gangurru. Ovo ime se prvi put pominje 4. avgusta 1770. godine, kada je kapetan Džejms Kuk pitao lokalno stanovništvo, Aboridžine, kako se ova životinja zove na engleskom. Odgovorili su mu na svom jeziku Ganguru, što zapravo znači da ne razumemo. Kako Džejms Kuk nije znao jezik Aboridžina, prihvatio je odgovor kao naziv životinje i predstavio svetu novootkrivenu životinjsku vrstu pod imenom Kengur kako ga je i sam razumeo.

Međutim, Džejms Kuk nije bio prvi Evropljanin koji je video kengure. Holandski kapetan Batavije, Fransisko Pelsart, zabeležio je u svojim knjigama 1629. godine susret sa neobičnim životinjama čiji opis odgovara opisu kengura. U Evropi su prve kopije stigle 1773. direktno u englesku kraljevsku palatu, a kasnije su stanovnici Londona morali da izdvoje popriličnu sumu da bi mogli da ih vide uživo.

 

[Nina]

Kenguri žive u čoporima, u kojima se obično nalazi deset jedinki - i mužjaka i ženki. Dominacija mužjaka je određena njegovom veličinom, kao i godinama. Tokom udvaranja, ženke najčešće odbijaju manje mužjake. Mahanje repom je sastavni deo udvaranja i predigre. Sam čin udvaranja uključuje pregled kloake ženke od strane mužjaka. Zbog toga ženke počinju da mokre, a zatim ih mužjaci mirišu dok se ne zadovolje. Tek kada se zadovolje mirisom ženke spremne su za parenje. Seksualno uzbuđen mužjak prati ženku, koja mu šalje signale podižući rep. Kada saviju rep, to znači da su jedinke spremne za parenje.

Ženka kengura može da pauzira trudnoću, dok se ne ostvare uslovi za njen nastavak.

Trudnoća kengura je veoma kratka, oko mesec dana. Rađa se potpuno nerazvijeni mladunac, veličine 1-2 cm, koji više liči na embrion nego na mladunca. Iz porođajnog kanala se penje do majčine torbe, gde provodi 6-8 meseci, nastavlja da se razvija hraneći se sisanjem.

Ženka kengura može biti stalno trudna, dok jedan mladunac raste u torbi, drugi može biti "na čekanju" u materici u stanju mirovanja, dok ne dođe na red njegov razvoj.