Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma.Posto je trebalo poduze da se ceka, odlucila je da kupi knjigu kako bi joj vreme brze proslo.Uz knjigu,kupila je i paketic keksa.
Odlucila se za "vip" cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao.Sela je na stolicu,kraj nje je bila stolica sa keksom,a sa druge strane jedan gospodin koji je citao novine.Kad je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan.Ona se sokirala,ali nista nije rekla i nastavila je da cita knjigu.U sebi je pomislila:"Ma gledaj ti ovo!..da samo imam malo vise hrabrosti,do sada bih ga vec udarila..ma,ako ne samar,onda bih mu ocitala lekciju iz kulture i lepog ponasanja..".
Svaki put kada je ona uzimala jedan keks,covek pored nje,ne obazirujuci se ni na sta,uzimao je isto jedan.Nastavili su tako,dok nije ostao jos samo jedan keks u paketicu,pa devojka pomisli:"Bas me zanima sta ce sada da uradi!"A covek uze poslednji keks i.. podeli ga na dvoje..
"Ovo je,zaista,vec previse!"-pomisli sokirana devojka,uze svoje stvari,knjigu i torbu,i ode prema izlazu iz cekaonice.Kad se malo smirila,nakon sto ju je popustila ljutnja usled necivilizovanog ponasanja neznanca,sela je na mesto gde u blizini nije bilo nikoga,sa ciljem da izbegne dalje neki neugodan dogadjaj.Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju.U tom trenutku,ugleda na vrhu torbe paketic keksa,jos uvek netaknut..
Obuze je snazan osecaj stida,kao kradljivicu, i sva posramljena shvati da je keks,isti kao njen,bio od gospodina koji je sedeo pored nje..Keks od gospodina koji je,bez sokiranja,nervoze ili prepotencije,nesebicno podelio i svoj poslednji komad sa njom,gospodina koji se ponasao suprotno od nje,kome nisu bili povredjeni ponos i osecaji.Stid je,i dalje,nije napustao..
Zakljucak:Koliko puta smo u svom zivotu pojeli ili cemo pojesti tudji keks,a da toga nismo ili necemo biti svesni?Verovatno da nikada necemo ni saznati.Zato,pre nego sto o necemu pocnemo da mislimo lose i da na osnovu toga donosimo brzoplete zakljucke,potrebno je sa paznjom gledati detalje..jer situacija cesto nije onakva kakva nam izgleda na prvi pogled..
U zivotu postoje pet stvari koje se ne mogu vratiti:
-Kamen kada je bacen
-Rec nakon sto je izrecena
-Mogucnost nakon sto je propustena
-Vreme koje je izgubljeno
-Ljubav za koju se ne bori.
Ps.Pricu sam dobila e-mailom,ne znam ko je autor.Zelela sam da je podelim sa vama zbog sjajne poruke koju nam pruza.
Odlucila se za "vip" cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao.Sela je na stolicu,kraj nje je bila stolica sa keksom,a sa druge strane jedan gospodin koji je citao novine.Kad je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan.Ona se sokirala,ali nista nije rekla i nastavila je da cita knjigu.U sebi je pomislila:"Ma gledaj ti ovo!..da samo imam malo vise hrabrosti,do sada bih ga vec udarila..ma,ako ne samar,onda bih mu ocitala lekciju iz kulture i lepog ponasanja..".
Svaki put kada je ona uzimala jedan keks,covek pored nje,ne obazirujuci se ni na sta,uzimao je isto jedan.Nastavili su tako,dok nije ostao jos samo jedan keks u paketicu,pa devojka pomisli:"Bas me zanima sta ce sada da uradi!"A covek uze poslednji keks i.. podeli ga na dvoje..
"Ovo je,zaista,vec previse!"-pomisli sokirana devojka,uze svoje stvari,knjigu i torbu,i ode prema izlazu iz cekaonice.Kad se malo smirila,nakon sto ju je popustila ljutnja usled necivilizovanog ponasanja neznanca,sela je na mesto gde u blizini nije bilo nikoga,sa ciljem da izbegne dalje neki neugodan dogadjaj.Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju.U tom trenutku,ugleda na vrhu torbe paketic keksa,jos uvek netaknut..
Obuze je snazan osecaj stida,kao kradljivicu, i sva posramljena shvati da je keks,isti kao njen,bio od gospodina koji je sedeo pored nje..Keks od gospodina koji je,bez sokiranja,nervoze ili prepotencije,nesebicno podelio i svoj poslednji komad sa njom,gospodina koji se ponasao suprotno od nje,kome nisu bili povredjeni ponos i osecaji.Stid je,i dalje,nije napustao..
Zakljucak:Koliko puta smo u svom zivotu pojeli ili cemo pojesti tudji keks,a da toga nismo ili necemo biti svesni?Verovatno da nikada necemo ni saznati.Zato,pre nego sto o necemu pocnemo da mislimo lose i da na osnovu toga donosimo brzoplete zakljucke,potrebno je sa paznjom gledati detalje..jer situacija cesto nije onakva kakva nam izgleda na prvi pogled..
U zivotu postoje pet stvari koje se ne mogu vratiti:
-Kamen kada je bacen
-Rec nakon sto je izrecena
-Mogucnost nakon sto je propustena
-Vreme koje je izgubljeno
-Ljubav za koju se ne bori.
Ps.Pricu sam dobila e-mailom,ne znam ko je autor.Zelela sam da je podelim sa vama zbog sjajne poruke koju nam pruza.
sto posto sam sigurna da sam je negde procitla ali gde, ne secam se, ili je ovo dezavi/vu
a ne samo prica za "deljenje"
vec sam rekla
