Kćeri loze Nemanjića

[Nina]

Princeze iz vladarske kuće, koja je više od dva stoleća bila na čelu srednjovekovne Srbije, predstavljene u studiji Milice Ajduković.
Njena trilogija „Krila loze Nemanjića” sadrži biografije 55 kćeri i žena ove svetorodne loze i njenih izdanaka, od kojih su se njih 20 zamonašile, a sedam postale svetiteljke.

Prema autorki najjači lik je Ana Nemanjić, majka Svetog Save. Najmoćnija kći loze Nemanjića mogla bi biti Jelena Dejanović Paleolog, unuka Teodore Dejanović, praunuka kralja Stefana Dečanskog, supruga vizantijskog cara Manojla II Paleologa, majka poslednjeg vizantijskog cara Konstantina Dragaša koji je poginuo u odbrani Carigrada 1453. godine. Ona je bila jedina Srpkinja na vizantijskom prestolu gde je provela oko 60 godina.

Najmoćnija žena koja je za života svoga muža učestvovala u vlasti bila carica Jelena, žena cara Dušana Silnog.
Po obrazovanosti i diplomatskoj sposobnosti izdvajaju se kneginja Milica (žena kneza Lazara), Jelena Mrnjavčević (pesnikinja Jefimija) i Jelena Balšić (kći kneza Lazara i kneginje Milice).

Najstradalnije kćeri koje su prihvatanjem svesne žrtve doprinele očuvanju roda i otadžbine bile su Olivera Lazarević, kći kneza Lazara i kneginje Milice, udata za sultana Bajazita, i Mara Branković, kći despota Đurđa Brankovića, udata za sultana Murata.

 

[Nina]

 

[Nina]

Nedovoljno se zna da su izuzetne žene srednjeg veka pripadale i viteškim redovima. Posle smrti muža viteza, žena je nasleđivala njegovu vitešku opremu i titulu, što stoji i u Zakoniku cara Dušana. Ne piše se ni da je ruski car Ivan IV Grozni bio poreklom od loze Nemanjića s jedne strane, a s druge – od srpske porodice Jakšić; da je carica Jelena Paleolog u Grčkoj proglašena za svetiteljku i mošti joj počivaju u manastiru Svetog Patapija u mestu Lutraki, da je savremeni turski kompozitor Džan Atila napisao 2005. godine kompoziciju „Mara Despina” posvećenu Mari Branković, kćeri despota Đurđa, ženi sultana Murata; da srpska dinastija Karađorđević vodi poreklo od Stefana Nemanje

Nemanjići, kao i njihovi naslednici Lazarevići i Brankovići, prilikom sklapanja bračnih ugovora za svoje kćeri, vodili su računa da ugovorom preciziraju da one ostaju u pravoslavnoj veri i da imaju svoje duhovnike. Neki od tih ugovora su do danas sačuvani

Olivera Lazarević, supruga sultana Bajazita, bila je jedina sultanija koja je imala veliki uticaj na sultana, a koja nije prešla u islam.
Isto tako je Mara Branković, kao udovica sultana Murata II, uživala veliko poštovanje i imala uticaj na svog pastorka, sultana Mehmeda II, koji ju je zvao svojom majkom, ona se stavila u zaštitu svetogorskih manastira, a imala je i svoj dvor u Ježevu.

Katarina Kantakuzina Branković, kći despota Đurđa, grofica Celjska, ostala je u pravoslavnoj veri i posle smrti muža Uliha Celjskog, upravljala posedima i gradovima grofova celjskih. Nije poznato da je neko od članova porodice Branković primio islam.

Iz knjige „Krila loze Nemanjića” Milice Ajduković
Slike su delo Milice Ajduković

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Карађорђевићи воде порекло од Немањића тек од Петра II јер му је мати, румунска принцеза немачког порекла и прва краљица Југославије Марија (друга краљица, Петрова несрећна жена, никад није ни била у Југославији), далека потомкиња Катарине Драгутинове.

На потпуно исти начин енглески краљ, шпански краљ, белгијски краљ и надвојвода Луксембурга воде порекло од Немањића (додуше не и норвешки и дански краљеви, колико је мени познато, а шведски не по мушкој линији свакако али можда по некој женској, у то нисам сигуран).