Katastrofa

Kakav ste lik?

  • junak

  • kukavica koji bi žrtvovao druge

  • paničar/histeričar

  • neočekivani junak

  • lopov koji koristi priliku

  • specijalista za sve

  • kuler

  • uzrok katastrofe

  • majka sa detetom

  • nešto drugo

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
G

gost 243178

Veoma poznat
Poruka
12.084
Svi filmovi o katastrofama imaju sličan scenario - uvek se radi o grupi ljudi koji su zatvoreni u zapaljenom soliteru, ili brodu, ili avionu... i onda kada počne drama, pokaže se ko je kakav, a pošto je film u pitanju, ima neočekivanih obrta.

Kako doživljavate sebe - da li biste se prilikom katastrofe pokazali kao histeričarka, kukavica, paničar voljan da žrtvuje druge da bi preživeo, neočekivani junak, očekivani junak, inžinjer/vojnik/doktor/poznavalac stvari koji se odmah javi da kaže da može da pomogne, lopov, kuler koji nastavlja da svira klavir i pijucka viski dok brod polako tone, ili šta?
 
Pa ne mogu da se odlučim samo za jedan lik.:think:
Mislim volela bih da budem junak, ko Brus Vilis u Umri muski al da ne umrem na kraju..
Možda bih verovatnije bila neocekivani junak, mada me je mama uvek učila da se ne pravim mnogo pametna u nekim situacijama..
Majka sa detetom ne bih sigurno, jer onda ne bih mogla da budem nista od ona dva gore navedena.
Iskreno, jedno vreme sam intenzivno gledala emisiije o katastrofama, tipa ruši se avion i šta da uradiš da preživiš:roll:, tako da sam pohvatala neke cake :per: pa ko zna mozda bih bila i neka pametnica:mrgreen:
Ako bi bila neka katastrofa sa bubama i zmijama tu bi sigurno bila paničar i gurala bih druge ispred sebe kao štit:rumenko:
Ma sve, sve samo da ne budem uzrok katastrofe (mada kod ovog sa bubama ko zna)
 
Do sada se pokazalo da sam u takvim situacijama sabran, bukvalno se prebacim u neki drugi mod i radim kao masina.
Bilo je bar dve-tri takve situacije. Ne bas potonuce broda ili neznamtijashta, ali zivotno ugrozavajuce situacije svakako.
Tek kad sve prodje uhvati me panika.
A inace smatram sebe prosecno hrabrim covekom, a retko sam hladnokrvan.
Ipak, u takvim situacijama nesto se desi i skroz sam sabran

Ali, nikad se ne zna kako ce covek reagovati i ne bih voleo da me zivot u tom smislu iskusava, niti da ispadam heroj pred samim sobom ili drugima
 
ja bih se drzala po strani koliko je moguce, prepustila rizike junacima i prezivela bez gazenja po lesevima. verovatno bih bila u vrlo maloj grupi, gledala bih da se nikako ne isticem, jer u real life, ti koji se trpaju u prvi plan prvi i zgaze minu ili otvore vrata kuce koja zatim eksplodira. bila bih povuceni lik koji se iskljucuje ako proceni da ima vise sansi da prezivi sam.
 
taman sam mislila da je tema o pravoj katastrofi
pa da pisem kako je to kad se podize krov i leto provodi sa majstorima i radovima na kuci.....

ali za to mi ocigledno treba rupa....
 
Honduras:
Svi filmovi o katastrofama imaju sličan scenario - uvek se radi o grupi ljudi koji su zatvoreni u zapaljenom soliteru, ili brodu, ili avionu... i onda kada počne drama, pokaže se ko je kakav, a pošto je film u pitanju, ima neočekivanih obrta.

Kako doživljavate sebe - da li biste se prilikom katastrofe pokazali kao histeričarka, kukavica, paničar voljan da žrtvuje druge da bi preživeo, neočekivani junak, očekivani junak, inžinjer/vojnik/doktor/poznavalac stvari koji se odmah javi da kaže da može da pomogne, lopov, kuler koji nastavlja da svira klavir i pijucka viski dok brod polako tone, ili šta?
Kliknite za proširenje...

nadheroj...:per:
 
EliNS:
Mislim da je nemoguće proceniti.
Ja sam se deklarisala kao paničar, ali nisam sigurna da li je baš tako. Nagon za preživljavanjem je uvek najjači, zar ne?:think:
Kliknite za proširenje...
mnoge zene bi se deklarisale ko panicari ja mislim,ali iz mog iskustva u dramaticnim situacijama, uvek muskarci vise panice a zene se saberu i kontrolisu situaciju, i prilicno sam ubedjena da bi i sa tobom bio isti slucaj :neutral:

sto se mene tice ne verujem da bih panicila jer znam da se kontrolisem u teskim situacijama, mada me nikad nije zivot bacio pred dramu ovog tipa - potonuce titanika i nadam se da nece. pokusavala bih verovatno da budem negde van guzve, ne upadam u oci i spasem svoje dupe i dupe ljudi koji su mi bitni, s tim sto nije iskljuceni ni da bih se pojavila ko neocekivani junak, bas sam u poslednje vreme u fazonu da pomazem babama, majkama sa decom, kad vidim da treba pomoc nekome i slicno, a od toga i nema neke vajde kad ti otkucava vreme. da vidim da mi se kraj blizi, pokusala bih da odvucem sebi paznju i bila bih kuler rezigniran pred neizbeznom situacijom :(

najvise mrzim ljude koji vriste na prvu promenu situacije, cim nesto krene neplanirano odma dreka,vriska,cika e tad mi dodje da lupam samare :neutral:
 
Mojrae:
ja bih se drzala po strani koliko je moguce, prepustila rizike junacima i prezivela bez gazenja po lesevima. verovatno bih bila u vrlo maloj grupi, gledala bih da se nikako ne isticem, jer u real life, ti koji se trpaju u prvi plan prvi i zgaze minu ili otvore vrata kuce koja zatim eksplodira. bila bih povuceni lik koji se iskljucuje ako proceni da ima vise sansi da prezivi sam.
Kliknite za proširenje...

Eriu
... pokusavala bih verovatno da budem negde van guzve, ne upadam u oci i spasem svoje dupe i dupe ljudi koji su mi bitni, s tim sto nije iskljuceni ni da bih se pojavila ko neocekivani junak, ...
Kliknite za proširenje...

Ovaj lik uvek glumi najbolji glumac, vuk samotnjak, koji je u životu već prošao i sito i rešeto, pa se ne loži kao većina ostalih smrtnika. Javlja mi se Stiv Mekvin, a od žena Sigurni Viver.
 
Stroncijum:
Do sada se pokazalo da sam u takvim situacijama sabran, bukvalno se prebacim u neki drugi mod i radim kao masina.
Bilo je bar dve-tri takve situacije. Ne bas potonuce broda ili neznamtijashta, ali zivotno ugrozavajuce situacije svakako.
Tek kad sve prodje uhvati me panika.
A inace smatram sebe prosecno hrabrim covekom, a retko sam hladnokrvan.
Ipak, u takvim situacijama nesto se desi i skroz sam sabran

Ali, nikad se ne zna kako ce covek reagovati i ne bih voleo da me zivot u tom smislu iskusava, niti da ispadam heroj pred samim sobom ili drugima
Kliknite za proširenje...

Овакво искуство имам и ја сама са собом. :D
 
Kad god mi se nesto lose desavalo, uvek sam bila iskljucena. Kao da sam izasla iz svog tela i gledam se odozgo, kao da se se desava nekom drugom. Tek posle nekog vremena shvatim sta se desilo, tako da bi najblize tome bio kuler, al nije to to.
 
Ja se izuzetno plašim vode i visine, pa pretpostavljam da bi moja katastrofa morala imati neku od tih dimenzija.
I ja bih bila od onih koji leže na nekoj dasci stotinu metada od zemlje, tresući se, dok se ostali raštrkani na suvom i stabilnom tlu intimiziraju, čekajući sumrak.

To je mene nerviralo u filmovima, što se pred kraj mora roditi neka romansa. Posle sam čitala kako je to najnormalnija reakcija na stres.
 
Ja se sigurno ne bih gurala da sama spašavam situaciju, ali bih imala gomilu ideja i nagovarala bih masu da mi se pridruži. Hrabra sam samo kad sam u množini.:lol:
I sigurno ne bih sedela u nekom ćošku i čekala da prođe. Ako ništa drugo, pizdela bih i dizala frku!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top