ZAUVEK ...
Jos jedna obala,
od mnogih na kojima sam te trazila
ispod krosanja stabala povijena od bola,
uplasena sto ne cujes moj vapaj
u talasima plavetnila u koje bi da zaronim,
jer toliko lici na oci tvoje.
U pesku ostavljam zrna tuge,
jer ne mogu kulu od bola zidanu da srusim.
U dusi praznina veca od bezdana.
Nezasito, pomahnitalo,
bez osecaja za prostor i vreme,
ovaj cas sto se odliva iz trajanja
u jednom dahu u pesmu premestam,
da ne prodje nikada,
kruzi kroz srce, umesto pulsa otkucava.
Ukopan u secanje, bio si , ostajes tu.
Na istocnoj strani reke upoznah te,
zavoleh neizlecivo.
A sreli smo se odavno...
cini mi se od rodjenja.
U nekom Svetu gde se zvezde prepoznaju
jednom za uvek.
Sijaju ostavljajuci trag u Svemiru.
Nedodir nas ,
nezna prica bez kraja,
pogledi sto Sunce postidese,
sudar osecaja nedorecen,
spoznaja u cutanju,
osluskivanje vetra u valovima.
Hram ljubavi izgradjen od tisina
koje samo Ti i Ja razumemo.
Tajanstvena bajka bez kraja i pocetka.
Najda M.
