KATARZA (poezija je moje cistiliste) - Najda M.

ЕХО

Данас ћу отворити очи пред огледалом,
оголити истину.
Признајем,давно нисам иста.
Године ме искалиле,
живот избрусио све осећаје.
Кроз дим цигарете,
сиво посматрам Свет,
прилагођавам се лажима,
одолевам преварама.
И све изгледа тако савршено.

Мисао речима одолети не може.
Разбој тка шаре на ћилиму времена.
Остављам стопе душе у песмама.
Ружичасто-жуте од цветних поља,
црвене од трња.
Пурпурне од сутона у којима ноћ дочекујем
као магију Месецевих сенки.

Свуда сам прошла.
Без путоказа , без компаса,
тражећи себе.
И било је тешко, претешко.
Ал' не сломи ме бол.
Као да сам кроз васкрснуће прошла,
дишем пуног даха,страха ослобођена.
И јесен ова ми чудесно лепа
у бојама новембарским.

Нота мог бића у такту са ветром
сонату , етиду, реквијем ниже.
Безвремена, између два света,
компонујем бескрајни ехо срца
у траговима постојања.

Најда М.

http://3.***************/-THH1EKfwAk4/Tz2UgyLYp2I/AAAAAAAAAtw/8oby2JOBDoE/s1600/387129_226132567456245_153205541415615_539702_612387509_n.jpg​

 

[sirijus49]

Остављам стопе душе у песмама

 

[Tamišarka]