ЈЕСЕН
Сунце заварава новембар топлином,
птице разиграно облећу крошње,
убирајући сваки траг лета
за дане суморне што долазе.
Гледам кроз прозор,
сетом замућеног погледа,
срца стегнутог у окове самоће.
И не дам зрацима да ме преваре.
Кратак је дан,
а ноћ бесана дуга и хладна.
Јесен је дубоко у мене зашла.
Време је туге...
Чему призивати пролеће,
кад под корацима
док ноћу будна снивам
долазак твој,
увело лишће шушти ...
Чежњу сам кошави препустила,
ушушкана у сећања.
Не морам сузе лити,
нити грцати у јаду свом.
Само пустите облаке и кишу,
кад им се хоће да са мном плачу.
Најда М.
Сунце заварава новембар топлином,
птице разиграно облећу крошње,
убирајући сваки траг лета
за дане суморне што долазе.
Гледам кроз прозор,
сетом замућеног погледа,
срца стегнутог у окове самоће.
И не дам зрацима да ме преваре.
Кратак је дан,
а ноћ бесана дуга и хладна.
Јесен је дубоко у мене зашла.
Време је туге...
Чему призивати пролеће,
кад под корацима
док ноћу будна снивам
долазак твој,
увело лишће шушти ...
Чежњу сам кошави препустила,
ушушкана у сећања.
Не морам сузе лити,
нити грцати у јаду свом.
Само пустите облаке и кишу,
кад им се хоће да са мном плачу.
Најда М.