Ne cujes me,
ne vidis.
Radujes se sto me nema
medju zverima
da ricem besno,
pohlepno grabim
sve sto je moje i tudje.
Nisam nestala u bezdanu.
U gorcini stida svoga
okajavam grehe.
Niko nije iznikao iz semena
do savrsenstva.
Postoji vreme oprosta.
Medju pokajnicima me prepoznaj,
na pravi put me vrati.
Vreme prebiranja po greskama.
Neko jalov u cojstvu ostane,
drugi nauce da nije lako ljudski disati,
al vredi obraza.
Davno naucih
da zveri postaju
same sebi plen samounistenja.
I ne sikcem vise oholo,
niti bljujem vatru
na nevine.
Osvestih se...
U tisini ,
molitvom Svevisnjem,
spoznah sebe kao coveka.
Pruzih ruku onima
sto dobrotom zadojeni
ljubav, veru i nadu gaje
duboko u svom srcu.
I rasirih krila siroko,
tu gde zila kucavica bije,
i nacinih gnezdo za duse srodne.
Nikad nije kasno covekom postati !
Najda M.
http://1.***************/_rKG-ziTSNUQ/TJ0tN7T2BLI/AAAAAAAABnc/1j-4zKlAE5M/s1600/rose+thin.png