POVRATAK U DETINJSTVO
U predgradju snova, puštam papirne zmajeve,trčeći kroz detinjstvo bosonoga. Prošlost sam davno ostavila iza sebe,ali me ponekad uspomene povuku u svet bezbrižnosti i topline.
Miris lipa posle majske kiše, kao da se kupam u porcelanskoj šoljici punoj čaja. Blagi povetarac u dlanovima dok zmaj leprša na vedrom nebu bez i jednog oblačka.
Naša klupa u parkiću, dovoljna da se svi smestimo i prepričavamo doživljaje iz škole. Pričamo brojalice-brzalice, čekajući ko će da pogreši pa da se kikoćemo dok nam suze ne krenu od smeha.
Graja niz ulicu, i besni komšija, čika Vlajko, sa još jednom loptom u ruci izvadjenom iz leje posadjenih šargarepa.
Đida kome smo se smejali dok tetura ulicom pripit i priča sam sa sobom.A voleli smo da ga sretnemo, jer čudesno je pričao nemoguće priče.
Strka razgaženim putićem, utabana stazica kroz zelenu travu, pored ,,valjevskog,, puta , zvali su ga džada, jer beše jedan deo u kaldrmi, do mog dvorišta, ogromnog, gde su se okupljala sva deca iz kraja. Većanje od najmanje pola sata čega ćemo se igrati kad padne mrak, jer ne moramo rano na spavanje, subota je...
Pao je dogovor za ,,žmurke,, i zuce...Pre toga....navala na ranu, majsku trešnju i mamine medenjake na koje je mirisala cela ulica.
Trgao me je plač i maleni umilni glasić unuka...Govorio je dremljiv u polusnu ,,oda, oda,, ( vodu)...Dala sam mu flašicu, i nežno ga privila uz sebe, ljubeći mu meke obraščiće i milujući kosu. Brzo se umirio.
Setila sam se nane, i njene uspavanke. Spustila sam ga na jastuk i tiho mu zapevala, a ja sam se pevajući ponovo vraćala u detinjstvo...Da podsetim sebe koliko je ljubav majke, nanina nežnost i bezbrižnost ranih godina nešto što će mene povesti ka cilju - da svojim kćerima i unucima pružim makar delić onoga što sam ja imala.
Najda M.
