PULS MOG ŽIVOTA
Tišina Svet obavila.
Hiljade treperavih fenjera
Nebom kao kristali svetle.
Seta se oko mene svila.
Osmeh se od bola iskrada.
Duša bi čemer da otera.
Podižem pogled od čežnje mutan
suzu malenu brišem.
Od topline neke sva gorim.
I dišem, život udišem.
Od severa do juga,
od zapada do istoka
rasuta kroz vreme tuga,
lagano se u zaboravu gubi.
Iz Tame Svetlost izranja,
i sve zato što te srce ljubi.
Ma ništa nisu sve zvezde svemira,
niti postoji plavet tako duboka,
što u moje bilo dira,
kao tvoja dva oka.
Najda M.
