Umorna čekalica,
lica zboranog od godina,
na obali divlje reke,
u pesku vremena,
još jedan prazan krug zatvara.
Život vergla kroz vetrove.
Kao ptica se otiskuje,
umorno i tromo.
Spušta na sprud.
Osluškuje šum.
Uranja u daljine,
valovi da je ponesu,
do luke gde je sreća možda čeka.
Najda M.
