ISKORAK
Ostati tu,
ili načiniti iskorak,
beg iz jave,
statične i surove ?
Pustiti korenje u jalovini
ili koraknuti
putem samospoznaje ?
Pronaći sebe
davno izgubljenu,
u lagumima traganja
smisla u besmislu
prašnjave svakodnevnice.
Sa vrelinom u žilama,
ledom u očima,
zadojena nevericom,
tražim kompas
da pronadjem svetionik
u moru oseka i plima.
Slaba da odem zauvek,
prejaka da se u rov zakopam.
Bol mi venama rije,
a sreća usplahireno proleti
kroz srce treperavo.
Pevam žalopojku,
iza rešetaka,
a onda sa izvora
hukne slap života,
i zapevam odu radosti.
Ječi gora od mog glasa.
Sa strahom u kostima,
da mi to malo dobroga
neko ne otme,
stojim na raskršću
izmedju juče i sutra,
dok danas pod nogama izmiče,
bez i jednog mog koraka.
Vreme je da krenem,
da otrem prašinu sa ramena,
oduvam godine teških dilema,
podjem tamo gde me
nada zove,
a srce goni.
Jer,
svako svoj put ima,
i svako svoj krst
urezan nosi.
Veruj sebi i u sebe,
da bi došao do Svetlosti.
Najda M.
