MARIONETA
Danas mi Sunce
razum pomutilo.
Navikla na Tamu,
prže me zraci.
Uhvatilo me neko
ludilo.
Probudili se u meni
svi pajaci.
Šta god da kažeš,
ja biću danas.
I ono što nikad
bila nisam.
Tek jedna šašava
marioneta,
odbegla iz Tame.
Igračka u rukama
celog Sveta.
I bludnica i dama,
Devojčica mala,
što po parkovima
kestenje skuplja.
Zavodnica što
pogledom vatre
pali.
Prodavačica magle,
obećanja lažnih.
Žena sa srcem na dlanu.
Sve ću biti u ovom
Sunčanom danu.
Prži me zrak.
Kad najavi crveni
suton noć,
kad padne mrak,
pretvaram se u mudraca.
Tren sna grabim
u protoku vremena.
Bol,tugu,
puštam niz vene da teku.
Obalama iluzije udaram,
niz mutnu plovim reku.
Skidam sa sebe teret
teškog bremena.
Mrak pesmama bojim.
U njima imam sve
što u Svetlu nemam.
U Tami ja postojim.
Najda M.
