Potonula u maštanja
zelenookim vidicima vodjena.
Plovi livadama,
krilima leptira umesto jedara.
Roni žitnim poljima.
Od ljubavi zrela.
Zrake lovi sa suncokretima,
oblake vetrovima goni...
Srasla u šumu,
diše punog daha.
Kao srna bojažljivo čeka tren,
da pobegne od jave.
Ništa obećano joj nije dala.
Polegla kao mirisna trava
u otkosima,
miriše na smilje i bosiljak
u sutonu vrelom.
Još uvela nije,
zelenooka jezerkastog pogleda.
Čeka Mesec pun,
da se odvaži i krene
korakom lakim kroz srmu srebrnu
pod uzglavlje njegovo da spusti dlanove,
da mu odšapuće ono što očima rekla nije...
Najda M.