MASLAČAK
Još jedan dan od onih ukletih
što teku kao mutna reka.
Prolazi i odnosi muljevitim strujama
prljavštinu nataloženu u dnu virova.
Udara o obale,talasanjem povlači
sve tuge nataložene u pesku vremena.
Još jedan dan podivljalih vetrova.
Mrse misli zatočene u kavezu besmisla.
Kao maslačak,na svaki titraj
od mene deo sna odleti,
gubim se u neizvesnosti.
Al' čini mi se tamo, iza svih mojih nemira,
dunuće lahor sa mirisom ozona.
Neizbežna promena pod pritiskom
letnje vreline.
Naići će sa izvorišta bistrije vode,
naliju vene čistinom.
Progutaće Sunce nalet oblaka.
Pašće kiša topla,da spere teskobu,
iz srce stisnutog u beznadje i strah.
Rodiće se duga.
Možda vaksrsnem kao druga neka.
Sa osmehom na licu umesto gneva
što iz mahovinastih očiju bljesne na tren,
najavljujući oluju u duši zagušenoj tišinom.
I onda ponovo...kao maslačak
prepustim se nejaka nevremenu.
Neka otkine od mene
i poslednji titraj zabluda.
Puhor, po puhor neka leti
u zaborav daleki.
Tako ogoljena,
možda se otrgnem od iluzija
i budem ponovo ja.
Blagorodna u rečima,
rodna u osećajima
i sva žuta od Sunca što iz srca isijava.
Najda M.
