KLJUČ DO SRCA
Odavno krijem sebe
iza vrata slutnji,
ukopana u uspomene
zavučena u čekanja,
isčekujući sutra drugačije
od onog juče memljivog i teškog,
sakrivena od osećaja,
jer znaju da grizu jače od zveri.
Al' uzalud igram skrivalice...
Kao dobri duh iz bajke,
ušao si na prstima tiho,
dodirnuvši sve sene skrivene,
iza stenja i kamenja.
Uvukao se u dušu,
probudio me iz čekanja,
izvukao iz taloga prošlosti.
Lebdiš kao nagoveštaj sreće,
milujući svaki moj trzaj,
umirujući strah,
pretvarajući san u bonacu.
Prepoznvši tajni kod srca
penušaš kao val
plimom i osekom mojih obala...
Najda M.
