Progutaću vrisak
umesto pelina.
Da nazdravim praznini
u komori srca gde bi sreća
trebala da ori.
Još jače gorči i peče
bol u utrobi zatvorena.
U sopstvo zatočena,
kroz kolotečinu krv moja teče.
Napila bih se,
u blaženstvo smutnje i iluzija da utonem,
al' nemam vina.
Sve oko mene je posivelo,
čekam sumrak,
noć besanu da zagrlim sa osmehom,
da se razbudim.
U tamu da utonem,
pesmu još jednu rodim
jer samo je ona moja istina...
Najda M.
