OPOMENA
Muzika kao podsticanje patnje,
slast u poslednjim trzajima bliskosti,
spoticanje u prepletajima ogoljenih strasti
dok plesemo nagi u ritmu nokturna.
Boli odsviran akord - rekvijem za kraj.
Lagano nestaje vrelina,
blizina hladnoćom obojena.
Aritmija u pulsiranju,
nesklad davno ukorenjen u nama.
Na tamnici tvog tela skončah,
robinja zabluda.
Ti prividni gospodar mojih nemira.
Izmedju nas gomila laži,
vaskrsla u pogledima praznim.
Uvertira pred krah,
sunovrat u bezdan pronicljivosti i predračuna.
Gubitnici danas,
sutra kad bes preraste u ravnodušnost - pobednici.
Ni tebi nije lako biti to što jesi.
Kad u ropcu samospoznaje shvatiš,
da sujetom gaziš i ono što voliš,
oprosta nema.
Predjosmo preko granice trpljenja,
a i zašto bi ostali tu gde jesmo,
kad nam se sve u ništa iskobilo.
Poslednji dodir, jauk violine i škripa vrata.
Ostaše tupi pogledi bez odgovora.
Skupa bejasmo sami.
Klackajući od ljubavi do mržnje,
vreme na proguta godine.
I pitaš me danas:
,,Da li si mogla da zaboraviš ?,,
Da...mogla sam , mogu , ali nisam...
Dobro je greške urezati u pamćenje,
kao opomenu !
Najda M.