Из мора непресушне туге,
насукана на обалу
као стари једрењак,
ослушкујем махните ветрове.
Чекам бонацу да ме дозове
у бескрај пучине.
Плаветнило дубина да запенушам
струнама душе.
Без компаса,
светионика у видицима.
Кормиларим животом.
Као пророчица
звездани прах расипам.
У тами је моје светло.
Призив самоспознаје у ноћи.
Ослушкујем откуцаје срца,
следим знак.
Кад у мени сва снага
од година преврела
као лава крене
моја барка запловиће
ка мирној луци.
Дотаћи вечни трен сна.
Најда М.
насукана на обалу
као стари једрењак,
ослушкујем махните ветрове.
Чекам бонацу да ме дозове
у бескрај пучине.
Плаветнило дубина да запенушам
струнама душе.
Без компаса,
светионика у видицима.
Кормиларим животом.
Као пророчица
звездани прах расипам.
У тами је моје светло.
Призив самоспознаје у ноћи.
Ослушкујем откуцаје срца,
следим знак.
Кад у мени сва снага
од година преврела
као лава крене
моја барка запловиће
ка мирној луци.
Дотаћи вечни трен сна.
Најда М.
