Упорно одлазим са згаришта
где ми душа у сивилу дима
губи дах.
Отресам крила од пепела,
и полећем изнова и изнова,
пут Неба,
као да ће зора која осване
бити другачија и чистија
од свих досадашњих.
Још наду нисам укопала у црницу.
Још ми из грла уместо вриска
песма ори.
Није још увек туга завиорила заставом
у знак победе.
Можда је то само из ината,
или сам стварно јака ?!
Најда М.
где ми душа у сивилу дима
губи дах.
Отресам крила од пепела,
и полећем изнова и изнова,
пут Неба,
као да ће зора која осване
бити другачија и чистија
од свих досадашњих.
Још наду нисам укопала у црницу.
Још ми из грла уместо вриска
песма ори.
Није још увек туга завиорила заставом
у знак победе.
Можда је то само из ината,
или сам стварно јака ?!
Најда М.
