Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Не могу зауставити време
ходајући кроз још један дан
као на рингишпилу.
Сувише посртаја
у зачараном кругу пролазности.
Прашину отирем са колена,
одлазим у ноћ.
Увек сам снагу точила у сновима недосањаним.
Под месечином све се у магију претвара.
Пут посут звезданом прашином,
под мојим стопалима је тако мек,
корак попут пахуље лак.
Капије до срца отварам.
Ослушкујем сваки титрај бола и среће.
У самоћи се бедеми душе најлакше руше.
Себи посвећена и себична,
године у искуство нижем.
Спремна да дочекам
још једну зору неизвесну.
У самоћи се бедеми душе најлакше руше.
Себи посвећена и себична,
године у искуство нижем.
Спремна да дочекам
још једну зору неизвесну.
Samoća dušu jede
Pa ostaci njeni u sebičnost predju
I usresredjenost na samu sebe
I lagano, tako uvežbani zaboravimo da drugi pogledi postoje
Zaboravimo da drugi postoje
Nekad je dobro biti sebičan
Nekad je neophodno biti sam sebi dovoljan
Ali samo ponekad....prosto da se pronadjemo kad se zagubimo
Prijaju ove tvoje katarze....navedu na razmišljanje
