DOK ZIVIM SANJACU DA PLESEM ZA TVOJE OCI...
Setam predgradjem nedosanjanih snova
od zelje za tobom luda.
Pod kandelabrima pahulje umiru,
suze zaledjene o plocnik udaraju.
Kristalno jasna tuga.
Zima se lagano uvlaci u jesen.
U meni promena,
ususkana u lisce uvelo,
zabasurena u maglama sivim.
Spoznaja nepredvidiva u istini.
Noci nisu vise tako tamne.
Ne mogu se od sebe sakriti.
Nikad necu prestati da te trazim !
Cuje se melodija u daljini.
Cigani prkose vetru.
Oko vatre mala garava korake plete.
I ja cu cergarka postati,
kao zeravica ziva plesacu samo za tvoje oci.
Zavescu te, opicu te, kupicu te
jednim nedodirom vrelim.
I nikad necu prestati da te trazim !
Gatalica smezuranog lica,
rece mi davno:
,,Ljubices kceri samo jednom u zivotu,
ono sto se ljubiti ne sme...
I prestati neces nikada.
Kob teska i duboka bice ljubav tvoja,,
Poverovah joj cim sam te srela
oktobra jednog ...
Izgubila na pola puta izmedju jave i nesanice.
Sada te trazim i ne prestajem...
Cujes li kako pozuda udara o bedeme tvog srca ?
Nezna i dovoljno mocna da te obori.
Propevala secanja u mom glasu
na zvezda bezbroj u tvom pogledu.
Cudesna iluzija,
pesma zudnje i severac u skladnoj ariji
zimske melanholije.
Predgradje po kom lutam nema putokaze.
Staze posute snegom.
Tragovi stopa
kao trenuci ususkani u nezaborav.
Kad ponoc otkuca otvori oci,
budan dotakni san.
Ni Pepeljuge vise nisu nedodirljive.
Magija ako je raspirujes traje.
Mirisi nasi u vazduhu.
Ne lazi sebe vise.
Duse u dosluhu, harmonija akusticne tisine.
Ceznje su tvoje prikrivene.
Skoro da cute, ali su iste kao moje.
I zelja je tvoja kao moja ukopana u strahove.
Umorna sam, hladno je.
U cergama me potrazi jer u krv mi uslo skitanje,
potraga za srecom koju na dlanu
vracara videla nije.
i briga me...
Sudbinu svoju sama cu da biram.
Trag si urezao duboko,
sreca se tvojim imenom zove.
Umorna sam, hladno je.
Igracu uvek samo za tebe
ako me ugrejes ocima zvezdanim.
Potrazi me u predgradju nedosanjanog sna,
jer ja tebe nikad nisam prestala da trazim !
Najda M.
