KAD GNEV PROVRISTI...
Zbilo se jednom u surovoj stvarnosti,
kad se san otkine od roja zvezda,
tresnes u glib i progrcas
za sve dojucerasnje slutnje.
Na tvojim cipelama deo duse zgazen,
iz srca lipti bol.
Trgnuh se, osvestih od pada.
Boga molim mir da mi podari,
u turbulenciji besa i jada
da te recima ne ugrizem
jer bio si do juce moj.
I ne lazi vise !
Ne stoji ti rola vec vidjena ,
daske na pozornici pod tvojim stopama
urusavaju se u kobnoj istini treste
kao samrtna zvona.
U tvojim ocima trag zveri uplasene,
pomesan sa prevarom.
Mirises na dvolicnost,
otkriven , zaprepascen.
Govoris molecivo:
,,Ljubio sam je zorom pijanom,
iz kafane kad krenuh tebi.
Nisam znao kuda me kob vodi,,
Ne lazi !
Ni sada ni mnogo puta pre,
poverovati necu bludnom pajacu.
Hazarder postaje luzer kad tad.
I svakako ostaje sam.
Ni zenu , ni ljubavnice
ne mozes kupiti varkama.
Dzoker ti ispao iz rukava davno.
Svevisnjem prepustam da ti sudi.
Otvaram krila i letim .
Ti ostani u pepelu svog srama.
I lazi sad ako ti se laze do veka !
Najda M.
