- Poruka
- 392.132
Najudaljeije grčko ostrvo
Nepuna tri kilometra od najlepšeg dela turske obale - juga Likijskog poluostrva, sedam kilometra udaljeno od romantičnog turskog gradića Kaša nalazi se malo, najudaljenije grčko ostrvo od grčkog kopna - Kastelorizo (Kastellorizo, od italij. Kastelrosso - "Crvena tvrđava"). Iako ga i sami Grci često nazivaju njegovim italijanskim imenom (zbog toga što je u novijoj istoriji pripadalo i Italiji), na grčkom se ostrvo naziva Megisti, a na turskom Meis. Kućice u beloj i pastelnim bojama nalik minjonima, sa trouglastim krovovima, jedne iznad drugih tiskaju se pretežno na levoj obali brda, dok šarene, drvene barke nehajno plutaju nešto dalje od turističkih brodića, nadomak doka u dubokoj uvali.
Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza i grčkog kopna, turisti mahom posećuju na izletima iz obližnje Turske. Interesantno je da ostrvo nema carinsku službu, te se izlet iz Kaša (Turske) zvanično ne smatra ulaskom na teritoriju druge države, tj. Grčke, iako će vam pasoš biti potreban.
Vazdušnom linijom, Kastelorizo je oko 600 km udaljeno od Atine. Površine 9,2 km2, i sa populacijom od oko 280 stanovnika, ima redovnu liniju sa atinskom lukom Pirej samo jednom nedeljno (trajekt koji pristaje na gotovo svakom ostrvu uz put, od Atine do Kasteloriza plovi oko 24 sata). Do njega možete stići i sa Rodosa (oko 130 km), ili avionom iz Atine. U začetku civilne avijacije hidroaviona na globalnom nivou, Kastelorizo je bio veoma popularna usputna lokacija na koje su ovi avioni sletali po gorivo. Lokalni aerodrom bio je "negde između" Evrope i Afrike, na putu za Aziju, pogodan za letove ka dalekim destinacijama. Putnici bi obično na Kastelorizo sletali u kasno popodne, prespavali u jedinom mestu na ostrvu i ujutro nastavljali let.
Kuriozitet ovog ostrva je i to da na njemu uopšte nema pijaće vode. Nešto manje od 300 stanovnika, jednom nedeljno vodom snabdeva veliki trajekt sa cisternom koji stiže iz atinske luke Pirej. Kastelorizo spada u jedno od nekoliko grčkih ostrva smeštenih tik uz tursku obalu, čiji su stanovnici nekada bili lovci na sunđere. Arhitektura ostrvskih kuća veoma je zanimljiva i drugačija od onih klasičnih, belih, kikladskih.
Godine 1991. ostrvo Kastelorizo širom sveta je postalo poznato po snimljenom filmu "Mediterraneo"
Nepuna tri kilometra od najlepšeg dela turske obale - juga Likijskog poluostrva, sedam kilometra udaljeno od romantičnog turskog gradića Kaša nalazi se malo, najudaljenije grčko ostrvo od grčkog kopna - Kastelorizo (Kastellorizo, od italij. Kastelrosso - "Crvena tvrđava"). Iako ga i sami Grci često nazivaju njegovim italijanskim imenom (zbog toga što je u novijoj istoriji pripadalo i Italiji), na grčkom se ostrvo naziva Megisti, a na turskom Meis. Kućice u beloj i pastelnim bojama nalik minjonima, sa trouglastim krovovima, jedne iznad drugih tiskaju se pretežno na levoj obali brda, dok šarene, drvene barke nehajno plutaju nešto dalje od turističkih brodića, nadomak doka u dubokoj uvali.
Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza i grčkog kopna, turisti mahom posećuju na izletima iz obližnje Turske. Interesantno je da ostrvo nema carinsku službu, te se izlet iz Kaša (Turske) zvanično ne smatra ulaskom na teritoriju druge države, tj. Grčke, iako će vam pasoš biti potreban.
Vazdušnom linijom, Kastelorizo je oko 600 km udaljeno od Atine. Površine 9,2 km2, i sa populacijom od oko 280 stanovnika, ima redovnu liniju sa atinskom lukom Pirej samo jednom nedeljno (trajekt koji pristaje na gotovo svakom ostrvu uz put, od Atine do Kasteloriza plovi oko 24 sata). Do njega možete stići i sa Rodosa (oko 130 km), ili avionom iz Atine. U začetku civilne avijacije hidroaviona na globalnom nivou, Kastelorizo je bio veoma popularna usputna lokacija na koje su ovi avioni sletali po gorivo. Lokalni aerodrom bio je "negde između" Evrope i Afrike, na putu za Aziju, pogodan za letove ka dalekim destinacijama. Putnici bi obično na Kastelorizo sletali u kasno popodne, prespavali u jedinom mestu na ostrvu i ujutro nastavljali let.
Kuriozitet ovog ostrva je i to da na njemu uopšte nema pijaće vode. Nešto manje od 300 stanovnika, jednom nedeljno vodom snabdeva veliki trajekt sa cisternom koji stiže iz atinske luke Pirej. Kastelorizo spada u jedno od nekoliko grčkih ostrva smeštenih tik uz tursku obalu, čiji su stanovnici nekada bili lovci na sunđere. Arhitektura ostrvskih kuća veoma je zanimljiva i drugačija od onih klasičnih, belih, kikladskih.
Godine 1991. ostrvo Kastelorizo širom sveta je postalo poznato po snimljenom filmu "Mediterraneo"
