Srela sam Te u leto...
Lako je bilo dok toplo beše.
Pod svetlošću jarkom, zaslepljujućom,
Sve bljeskom divnim sijaše.
Onda zima stiže...
Studeni vetar... Kiše ledene...
I pahulje bele...
I srce Tvoje ohladnelo je...
Ponovo beše žarko leto.
Pod sunčevim bljeskom
opet poneki odsjaj,
Ali kratak, da nestane časkom.
I zima dođe ponovo...
Mrazovi stežu već....
Hladno je i tmurno...
I nekako se čini za sve kasno odveć...
Mislila sam moje usne hladne grejaćeš
Svojim dahom vrelim.
Mislila sam, prestajati nećeš...
Davaćeš srcem celim...
Ali, ostaše usne hladne...
Ostaše one neme...
Čekajući Tebe da dođeš....
Čekajući da se setiš mene...
