Mi tada nismo ni znali.
da nikad zaista otići nećemo
iako se više i ne srećemo.
Ostavio si vetar da me ponese
Iz moje kose tvoj miris donese
Dovoljan je tren, da osetim,
da se u zaboravu podsetim..
Ne pitam se kako je dospeo tu.
I ne, ne, to nije bilo u snu...
U nekom prošlom životu,
ti si mi u dušu uneo lepotu.
naučio me kako se voli
I kako ljubav ume da zaboli.
Moja te koža na sebi oseti
Iako um ne može da se seti.
Kad je to bilo, kako se desilo...?
Ali zna da ti bio si tu,
zaista, na javi, ne u snu.
U moju kožu svoje vene si utkao
I moj mir zauvek ukrao.
Šapatom dao zakletvu večnosti,
Dug zagrljaj, obećanje vernosti.
Kratkim poljupcem na ramenu,
Ostavio mač u kamenu.
Da se uzalud bore da ga izvuku
Oni što žele moju ruku...
A samo ja znam kad vetar
jedan pramen na lice nanese
Setiću se imena, broja i adrese.
Jer tamo moje srce stanuje,
pod tvojim stopalima ostalo je,
ostalo, da prati svaki korak tvoj
i dovede te meni,
da opet budeš moj...
Znamo oboje, da ostao je dug,
moramo da zatvorimo krug.
Poslednja izmena:
