rusdrugsrba
Zainteresovan član
- Poruka
- 130
Текст из jeдног руског форума:
Један од емисара снова је рекао да је раније имала енергију, као људи, која је пулсирала, а сада кључа, јер ВРЕМЕ толико утиче на то. Од претераног века, енергија почиње да кључа.
Иако је живот неорганских бића неизмерно дуг, али како њихова енергија са временом почне да кључа, у једном тренутку ће, такорећи, експлодирати, односно смрт је неизбежна. А чак и бесконачно затварање јаза у енергетском телу није решење.
И неоргански бића су мораjy да долазе у контакт са људима и другим бићима да би разменом енергије смањили кључање своје енергије и тако продужили своје постојање. На крају крајева, ако постоји стална размена, постојаће и стални живот. Штавише, не одговара им било каква енергија, већ енергија бића одговарајуће високог нивоа свести. У ту сврху маме сањаре (они, ко баве се сањањем луцидних снова) да остану у свом свету, да би полако, правилно, осећањем, смислом и сагласношћу, испумпали њихову енергију, дајући своју заузврат.
До кључања енергије долази услед сталног контакта са тамном енергијом универзума. Исти древни чаробњаци који живе у свом свету такође су приморани да лове трепераву пулсирајућу енергију других.
Рецимо да енергија старих људи не кључа у поређењу са младима, али то није показатељ, јер су потребне различите временске скале. Не умиремо због кључања енергије, већ због њеног губитка и нестабилности конфигурације нашег енергетског облика.
Енергија кључања није фактор старости, то је једноставно својство енергије. Ако ми умиремо од старости, онда они умиру, некако, да тако кажем, из другог разлога.
Стога већину времена проводе у некој врсти несвесног стања, гасећи своје еманације, што је вештачки начин да се продужи постојање успоравањем кључања.
Ово је њихова врста еволуције.
Један од емисара снова је рекао да је раније имала енергију, као људи, која је пулсирала, а сада кључа, јер ВРЕМЕ толико утиче на то. Од претераног века, енергија почиње да кључа.
Иако је живот неорганских бића неизмерно дуг, али како њихова енергија са временом почне да кључа, у једном тренутку ће, такорећи, експлодирати, односно смрт је неизбежна. А чак и бесконачно затварање јаза у енергетском телу није решење.
И неоргански бића су мораjy да долазе у контакт са људима и другим бићима да би разменом енергије смањили кључање своје енергије и тако продужили своје постојање. На крају крајева, ако постоји стална размена, постојаће и стални живот. Штавише, не одговара им било каква енергија, већ енергија бића одговарајуће високог нивоа свести. У ту сврху маме сањаре (они, ко баве се сањањем луцидних снова) да остану у свом свету, да би полако, правилно, осећањем, смислом и сагласношћу, испумпали њихову енергију, дајући своју заузврат.
До кључања енергије долази услед сталног контакта са тамном енергијом универзума. Исти древни чаробњаци који живе у свом свету такође су приморани да лове трепераву пулсирајућу енергију других.
Рецимо да енергија старих људи не кључа у поређењу са младима, али то није показатељ, јер су потребне различите временске скале. Не умиремо због кључања енергије, већ због њеног губитка и нестабилности конфигурације нашег енергетског облика.
Енергија кључања није фактор старости, то је једноставно својство енергије. Ако ми умиремо од старости, онда они умиру, некако, да тако кажем, из другог разлога.
Стога већину времена проводе у некој врсти несвесног стања, гасећи своје еманације, што је вештачки начин да се продужи постојање успоравањем кључања.
Ово је њихова врста еволуције.
