Kapitalisti je potrebna radna snaga, jer bez nje ne moze pokrenuti sredstva za proizvodnju. Mora je, dakle, negde naci i nabaviti. Radnik mora raditi da ne bi umro. Zato je prisiljen da proda to sto ima - naime, svoju radnu snagu. U tome je formalno slobodan: ako ne zeli da zivi, nece ni prodati radnu snagu; ako pak, zeli da zivi, mora za nju da nadje kupca, Kupac je kapitalista. Oni se srecu na trzistu gde se obavlja kupovina i prodaja radne snage, kao sto se kupuju i prodaju cipele, sibice ili nesto drugo. Na taj nacin radna snaga u kapitalizmu postaje roba, kao sto su cipele, sibice i svaka roba koja ima upotrebnu vrednost i namenjenu trzistu. Cena radne snage, kao i cena cipela ovisi o odnosu ponude i potraznje. Gde vise radnika trazi posao nego sto je kapitalisti potrebano, tamo i pada vrednost radne snage - bez obzira na ljudska svojstva pojedinog radnika.
U prvi mah izgleda da u prodji i kupovini radne snage nema nikakvih problema, da je u pitanju "cist posao", jer slobodan kupac-kapitalista kupuje od slobodnog radnika njegovu robu, - radnu snagu.
U prvi mah izgleda da u prodji i kupovini radne snage nema nikakvih problema, da je u pitanju "cist posao", jer slobodan kupac-kapitalista kupuje od slobodnog radnika njegovu robu, - radnu snagu.
