Posmatram ljude oko sebe... srecni.. vesele se.. vesele se novom danu... a ja? Ja samo mogu da ih tuzno posmatram... zasto? Zato sto sam se ludo zaljubila u jednog momka... momka kojeg zeli svaka devojka... a zelim li te ja? Da, naravno.. ne zbog tvog izgleda ili neceg drugog.. nego zbog tvog srca i duse.... kad ustanem ujutro prvo se zapitam: "hoce li mi i danasnji dan biti kao i drugi?" cudno.. ali istinito... pitam se sta donosi novi dan... pitam se hocu li taj dan biti imalo srecna... ali svaki mi dan donosi sve vise boli.. jer znam da se i ono prijateljstvo sto nam je ostalo, gubi... a ne zelim... zelim da nase prijateljstvo ostane vecno, jer nismo ljubav sacuvali... nekad mi kazu kako me jos volis... nasmejem se na to uvek... jer znam samo da lazu i da zele da me malo opraspoloze... nemojte vise pokusavati, jer ja znam sta on oseca... pa Boze on "osecaje ne moze promeniti".... ali znaj da ne mogu ni ja... lazem sve... lazem druge da te ne volim.. da sam te zaboravila... "jezik laze, ali jedino srce istinu kaze"... ljudi se smese novom danu.. raduju se kraju skole.. raduju se Novoj.. a ja? Sta ja od toga zelim? samo jedan stisak ruke, dve reci i poljubac.. samo jednog momka... ali znam da to nikad necu dobiti.. tako da necu vise to ni da trazim... dozvolili smo da nasa duga ljubav padne u zaborav.. i pala je... izgubila se.... samo se moje srce nje seca... a ti si to veoma brzo zaboravio... niko te ne krivi ni za sta.. ja sam oprostila sve.... ama bas sve... jer takva sam.. sta cu... iz ove koze ne mogu u drugu.. ne mogu se promeniti.. kao ni svoje osecaje... ti znas koja te jedina od svih njih iskreno voli... jos jedna samo prica i san... ljudi budite srecni i veselite se novom danu.. pokusavam i ja.. ali ne ide........................
