(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Igra sastavi priču
25.12.2010.
dlan
list
trepavice
nemir
milovanje
KAO PTICA
Pored kuće je stara kajsija. Zasadio je davno, davno...ma niko se više i ne seća tačne godine, Petrov deda. Slatka i krupna a plod onako suv, brašnjav.......ma za slatko i džem dušu dala a za jelo...prosto ne znaš kad je dosta. A list što ima......bože blagi......zelen,zelen, zdrav.....ma oko da ne skidaš sa lepote. Ispod njene krošnje su sto i stolice. Tu familija sedi i divani, odmara....kada vreme rada dozvoli a i vremenske prilike. E, Pera se sad ženi. Mladevesta, Jelena, lepa devojka, stasita.....što bi rekli, ima je Bogu hvala i pored onako krupnog mladoženje nekako ide. Par su brate......baš lep. Vrca zdravlje i krepost iz njih....mladost je to ali i ljubav. Zavolela se deca pa rešila na radost obeju porodica da ozvaniče svoju ljubav. Pukla bi bruka po oba sela da nije tako. Lep dan za slavlje obzirom da je kasna jesen. Sunčan i svetao nekako pa celoj svetkovini daje neki oreol uzvišenosti. Sjatiše se svirci, svatovi.....slave život i nazdravljaju budućnosti. Slavljenici već prilično umorni ali nema druge.....mora se izdržati do kraja.
Napokon osta samo nekolicina već podosta cvrcnituh svatova, te Petrovi roditelji rekoše da mladi idu na spavanje a oni će se bakćati sa gostima. Jedva dočekavši, dvoje mladih se uputi u svoj deo kuće. Ceo prvi sprat je njihov. Sredjivanje i u krevet.....stigao umor, noge bole pa u mozak čini im se udara bol....glave bole....i zaspa mladost zagrljena u miru spavaće sobe. Čuva ih kajsija....velika grana je tik uz prozor...kao čuvar Petrov od kad zna za sebe.
Usred noći poče nevreme. Vetar nosi sve po dvorištu....ona grana kajsije, na kojoj ima još malo lista besomučno udara u prozorsko staklo. Jelena se probudi, uplašeno skoči iz kreveta ne znajući gde se nalazi.....dete k'o dete.......prva noć u muževljevoj kući, nepoznat krevet, soba. Petar ustaje.....seda pored Jelene na krevet. Dlan joj stavlja na obraz da ga oseti....da njegova toplina smiri nemir u njoj. Par trenutaka tako sede....jedno u drugo gledajući....kao da tek sad postaju svesni gde su i ko su. On lagano.....sasvim lagano prislanja usne na njeno oko....oseti slan ukus suze što je okupao njene trepavice. "Ona drhti...plaši se.....polako Petre....polako...žena je to....kao ptica plašljiva....samo najnežnije milovanje zaslužuje" govori sam sebi dok je skoro samo dahom ljubi po vratu. Oseća kako se ona opušta.....kako postaje sve mekša u njegovim rukama....sve podatnija....
PS Dobro vam jutro .....
ja da pišem "prisne" priče.....a pesme takodje prisne nisi pomenula 
....za ovaj komentar-napomenu ide 
..oni videli erotiku bog te...zamisli 
((
