- Poruka
- 733
Kao da u srpskom nema ružnije reči od „devedesete", pa nam političari svako malo prete povratkom u prethodnu deceniju. Ruku na srce, bila je zastrašujuća. Ali, ni ova tekuća nije mnogo bolja. Hajde da ih uporedimo
Devedesete: inflacija i siromaštvo; ratovi u kojima nismo učestvovali, ali jesmo ginuli i gubili teritorije; bombardovanje, pa povlačenje naše vojske i policije sa Kosmeta; frekventne demonstracije opozicije koje su se završavale ili patetičnim govorima Vuka Draškovića, ili žestokim okršajima s policijom; sankcije; uvođenje viza; turbo-folk; dizelaši; eksplozija svih mogućih oblika kriminala; izborne krađe i prevare; jednoumlje RTS-a...
Dvehiljadite: ubistvo premijera; vanredno stanje; isprazna pozivanja na vizije pokojnog premijera; pogromi Srba na Kosmetu; nezavisnost Kosmeta uz podršku Zapada; glasačke prevare u skupštini; osamostaljivanje Crne Gore; opet turbo-folk; zaduživanje građana pljačkaškim kreditima, karticama i ostalim „prečicama"; prodaja velikih firmi, često pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima; mafija do mafije...
Ne možemo da se pohvalimo da smo u ovih osam godina napravili neki veliki pomak u odnosu na prethodnih deset, ali devedesete ostaju omiljena politička babaroga. A istorija nam nudi još mnogo opominjućih decenija. Recimo, drugu dekadu prošlog veka, kada smo pregrmeli dva balkanska rata i jedan svetski, pa onako desetkovani proćerdali državnost čudnovatom tvorevinom Jugoslavijom. Ili četrdesete, kada su Srbi pregrmeli i genocid, da bi opet uleteli u nekakvu Jugoslaviju. Ili sedamdesete, kada su komunisti, dok je divljao Maspok, samo Srbiji zacementirali pokrajine i pohapsili silne beogradske intelektualce...
Ako nam još neko od političara zapreti „povratkom u prethodnu deceniju", stvarno bi trebalo da više izgubimo živce. Ko ne kapira koliko su povezane desete, četrdesete, sedamdesete, devedesete i ove nesrećne dvehiljadite, nije zaslužio išta da mi preti. Pogotovu kada mu je moj glas preko potreban. Meni njegov mandat možda i nije. Osim da bi me neki njegovi klonovi za deset godina plašili dvehiljaditim.
Devedesete: inflacija i siromaštvo; ratovi u kojima nismo učestvovali, ali jesmo ginuli i gubili teritorije; bombardovanje, pa povlačenje naše vojske i policije sa Kosmeta; frekventne demonstracije opozicije koje su se završavale ili patetičnim govorima Vuka Draškovića, ili žestokim okršajima s policijom; sankcije; uvođenje viza; turbo-folk; dizelaši; eksplozija svih mogućih oblika kriminala; izborne krađe i prevare; jednoumlje RTS-a...
Dvehiljadite: ubistvo premijera; vanredno stanje; isprazna pozivanja na vizije pokojnog premijera; pogromi Srba na Kosmetu; nezavisnost Kosmeta uz podršku Zapada; glasačke prevare u skupštini; osamostaljivanje Crne Gore; opet turbo-folk; zaduživanje građana pljačkaškim kreditima, karticama i ostalim „prečicama"; prodaja velikih firmi, često pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima; mafija do mafije...
Ne možemo da se pohvalimo da smo u ovih osam godina napravili neki veliki pomak u odnosu na prethodnih deset, ali devedesete ostaju omiljena politička babaroga. A istorija nam nudi još mnogo opominjućih decenija. Recimo, drugu dekadu prošlog veka, kada smo pregrmeli dva balkanska rata i jedan svetski, pa onako desetkovani proćerdali državnost čudnovatom tvorevinom Jugoslavijom. Ili četrdesete, kada su Srbi pregrmeli i genocid, da bi opet uleteli u nekakvu Jugoslaviju. Ili sedamdesete, kada su komunisti, dok je divljao Maspok, samo Srbiji zacementirali pokrajine i pohapsili silne beogradske intelektualce...
Ako nam još neko od političara zapreti „povratkom u prethodnu deceniju", stvarno bi trebalo da više izgubimo živce. Ko ne kapira koliko su povezane desete, četrdesete, sedamdesete, devedesete i ove nesrećne dvehiljadite, nije zaslužio išta da mi preti. Pogotovu kada mu je moj glas preko potreban. Meni njegov mandat možda i nije. Osim da bi me neki njegovi klonovi za deset godina plašili dvehiljaditim.
