Kao Alisa

Zašto sam samo ovako snena,
ovako tužna i bolno krhka?

Zašto se vapaj otrže često
iz mojih grudi, iz mojih prsa?

Zar nemam pravo na bolnu sreću,
zar i ja nisam slamka na vetru?

Zar nije ljudski želeti više,
kome je stalo lomiti duše?

Bolna se želja u meni javlja,
zaboraviti...ama bas sve...

Dokle će razum iz zasede
na svakom ćošku da me plaši?

Ja želim samo trunku sreće
i ove umorne oči da sklopim.

Želim da sanjam kao belutak,
kao Alisa da kročim dalje,

Detinjstvo želim ja da zadržim
i ove mirne, prelepe sanje.

Samo trenutak bez bola želim,
samo časak snove za sebe.

A onda puštam život da teče.
I neka me proguta poslednje veče.