Kanal Dunav - Tisa - Dunav

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
proka

proka

Legenda
Poruka
57.100
Kanal Dunav - Tisa - Dunav

1588424511271.png


Ideje za gradnju kanala na područjima ugroženim od poplava i podzemnih voda na teritoriji današnje Vojvodine datiraju još od početka 18. veka.

Već 1718. godine započeto je iskopavanje kanala kod reke Begej u Banatu, koje je bilo najproblematičnije područje u to doba zbog čestih poplava. Kanal dug oko 70 kilometara iskopan je između Temišvara i Kleka. Nakon toga, sredinom 18. veka počinje iskopavanje još dva kanala između Kule i Vrbasa, a onda i između Vrbasa i Sivca.

Preteča sistema kanala DTD
Prvi ozbiljan poduhvat gradnje počinje 1793. i traje do kraja 1801. godine. Tada je izgrađen Veliki bački kanal dužine 114 kilometara prema projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Taj kanal se smatra pretečom i izvorom ideje za gradnju celog sistema DTD nakon Drugog svetskog rata.

26044021-1024x768.jpg
Wikimedia
Izgradnjom tih kanala veliko Austro-Ugarsko carstvo je dobilo veliki broj benefita. Počelo je naseljavanje tada skoro puste Bačke i Banata. Došlo je do isušivanja močvara, koje je doprinelo iskorenjivanju malarije, a na tim prostorima stvorene su nepregledne obradive površina. Nicala su mnoga sela, a neka su vremenom izrasla u gradove.

Veliki broj različitih naroda iz svih krajeva carstva slio se na to blagorodno i bogato područje. Nicale su kudeljare, radionice za preradu lana, sadili se beli dudovi zbog svilene bube, gradile se vetrenjače, a i pirinčana polja nisu bila retka. Danas toga više nema.

Gradnja kanala Dunav- Tisa- Dunav
U novije vreme po nacrtima inženjera Nikole Mirkova 1957. godine počinje gradnja velikog sistema DTD i traje do 1977. godine. Glavna uloga kanala DTD je odvodnjavanje i navodnjavanje. Predviđeno je da se tim sistemom navodnjava oko 500.000 hektara obradivih površina, ali se na žalost navodnjava tek deseti deo. Na mnogim mestima kanal služi kao lokacija za izlivanje industrijskih otpadnih voda.

Zanimljive činjenice su da je za gradnju sistema DTD upotrebljeno 500.000 kubika betona i iskopano 130 miliona kubika zemlje. Poređenja radi, za gradnju Panamskog kanala, koji povezuje Atlantski i Tihi okean, korišćeno je nešto malo više oko 180 miliona kubika.

Autor: nsuzivo.rs

-----------------------------------------------

mreža kanala i dunav, to je naše more, da ne kažem panonsko more :D

više godina sam živeo u holandiji i video sam kako se koriste kanali, od navodnjavanja pa do turizma

da ne pominjem kuće kao iz bajke uz obalu kanala do kojih se stiže isključivo čamcima, malim brodovima....

da ne pominjem da nema korova ni na obali ni u vodi, da ima divnih restorana, sportova na vodi...

šta vi mislite, da li bi to tako nešto bilo moguće i kod nas, budući da ono najvažnije imamo, imamo divnu mrežu kanala i dunav
 
Kanal Dunav-Tisa-Dunav slavi 40. rođendan - Ovako se gradio "Vojvođanski Suec"

dunav_160913_tw630.gif

Dunav (Foto: Aleksandar Parezanović)
Pre tačno 40 godina završen je jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa-Dunav, koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije.

Za Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan - "Vojvođanski Suec", teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A trebalo bi da je drugačije...

Za to, kako kažu upućeni, ima mnogo razloga. Ovo domaće čudo hidrograđevinarstva, dugo je ukupno 939 kilometara. Na njemu ima 26 ustava, 16 brodskih prevodnica i pet crpnih stanica. Pri njegovoj izgradnji iskopano je 130 miliona kubika zemlje, samo 50 miliona manje nego u gradnji Panamskog kanala, a u brane i ustave ugrađeno je pola miliona kubnih metara betona.

Uz to, u nastajanju ovog sistema, kako objašnjava Slavko Vrndžić, v. d. generalnog direktora JVP Vode Vojvodine, koje gazduju ovim sistemom, snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a za njega je "bataljon" od 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 grafičkih crteža.

- Mora se znati da su upravo vodoprivredni radovi stvorili u Vojvodini uslove za život kakav poznajemo - podseća Vrndžić.

- Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su još u 18. veku. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravljena dva kanala - prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine. Samim tim, bilo je logično da se ovi radovi, u drugoj polovini 20. veka, krunišu izgradnjom sistema koji će sve to povezati.

Samoj izgradnji, kako navodi Vrndžić, prethodila je cela decenija pripreme, od kada je, 1947. godine, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD izložio ideju o izgradnji.

- Izgradnja je počela tek 1957. godine, posle deset godina pažljivog planiranja i projektovanja - navodi Vrndžić.

- Pre nego što je Mirkov nastavio rad na HS DTD postojalo je samo 170 kilometara kanala, pet prevodnica - Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, a takođe, i četiri ustave.

Danas, Hidrosistem DTD jedan je od najvećih takvih sistema u Evropi, i sa svojih 694 kilometara kanalske mreže povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu.

Uključujući i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke ukupno je dugačak 939 kilometara, a u okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznačajniji objekat brana na Tisi kod Novog Bečeja.

Vrndžić podseća kako se među značajnim izazovima koje su rešavali graditelji HS DTD izdvaja prokopavanje vododelnice u Potpornju u južnom Banatu, gde su se javili visoki arterski pritisci koji su onemogućavali kopanje kanala, kao i obaranje podzemnih voda u gradilišnoj jami za vreme izgradnje Hidročvora Kajtasovo. Sagovornik Novosti takođe ukazuje kako je, i pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD u poređenju sa prethodnim periodom ratova, sankcija, generalno gledano, poslednjih deset godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno održavanje.

- Program radova na HS DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode APV i u taj posao ove godine ulažemo 600 miliona dinara - kaže Vrndžić.

- Ovaj iznos sredstava je povećanje u odnosu na prethodni period i ujedno predstavlja pravo polazište i nadu da će se ovaj trend ulaganja u održavanje ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta nastaviti.

Navodnjavanje

Prema projektima, HS DTD bi trebalo da obezbedi količinu vode potrebne za navodnjavanje 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava.

Plovidba

Magistralnim kanalima HS DTD omogućena je plovidba na 606,6 kilometara - u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar. Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta, godišnje plovnim kanalima ovog sistema može da se preveze oko sedam miliona tona tereta.
 
Sve je to lepo, ali dzaba nam… Privrede nema, za poljoprivredu se ne koristi,
Veliki backi kanal je kod Kule I Vrbasa pretvoren u najvecu otvorenu septicku jamu u Evropi, sa 400.000 kubnih metara otrovnog mulja, pa sta dalje reci kada nismo u stanju da odrzavamo ni ono sto je napravljeno pre skoro 200 godina…
 
Kanal Dunav–Tisa–Dunav je nešto najbolje što se vojvođanskoj ravnici moglo desiti.

Povezuje 80 naselja i gravitira mu polovina stanovništva Vojvodine. Kanal je sve ono lepo i korisno što ovo parče Panonije ima, ili što bi moglo imati u privredi i turizmu, uz brigu kakva mu je neophodna

To je imovina vredna više od 100 milijardi, po proceni uprave za javnu imovinu.

Osnovna kanalska mreža hidrosistema DTD obuhvata mrežu magistralnih i plovnih kanala dužine 930 kilometara. A detaljnu kanalsku mrežu sistema DTD čine svi ostali primarni i sekundarni kanali – oko 20.000 kilometara, sa 1.900 objekata i 20 kilometara cevne drenaže za odvodnjavanje i navodnjavanje.

1588425070048.png
 
VELIKI POTENCIJAL ALIBUNARA


1588425307340.png



U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata, a danas predstavlja veliki potencijal Alibunara. Njegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlje.


Najbitnija uloga Kanala DTD jesu odvodnjavanje i navodnjavanje. Ukupna količina prihvaćene i evakuisane vode sa jedan milion hektara u Bačkoj i Banatu je 250 miliona kubika godišnje. Projektom je predviđeno da se iz Hidrosistema može navodnjavati čak 510.000 ha, ali se na nažalost trenutno navodnjava samo 30.000 ha.



Vrlo bitnu ulogu Hidrosistema DTD ima i za industriju. Godišnje se u proseku industriji isporuči 40 miliona kubika vode. Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe, prijem upotrebljenih voda i zaštita kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju.

Nekada su se kanalom prevozili poljoprivredni proizvodi, drvo i drugi građevinski materijal, ali su ekspanzijom drumskog saobraćaja kamioni preuzeli veće do prevoza. Sada se prevozi samo deo građevinskog materijala, poljoprivredni proizvodi se skoro uopšte ne prevoze.

Kanal DTD bogat je svim ribljim vrstama, te je jedno od omiljenih ribolovačkih mesta u Alibunaru. Lovi se: kapitalni šaran, amur, som, štuka, smuđ, bucov, babuška…

U Alibunaru se tradicionalno, ove godine 35. put zaredom održalo takmičenje u ribolovu. Takmičenje koje se održava svakog avgusta, na kanalu DTD, nadomak Janošika, privlači mnogo takmičara.

Prvog dana održava se seniorsko takmičenje u ribolovu na plovak, juniorsko takmičenje i nadmetanje u kuvanju riblje čorbe.
 
proka:
nadam se da su vam ove brojke dočarale veličinu dtd kanala, po grandioznosti odmah je do panamskog kanala

a mogao bi biti i po vodenom saobraćaju jednog dana
Kliknite za proširenje...
ma sta 100 milijardi , tito prezaduzio srbiju 4 milijarde a i to smo pojeli

slicni projekti sad nikome ne padaju ni na pamet , odakle pare

sad naprave neki km autoputa , kao da su sleteli na mesec
 
tačno, a nije bilo tita nikad ne bi imali ovaj kanal u svoj svojoj veličini

ali dobro, da ostavimo politiku na stranu, ajmo da divanimo o ovom divnom vojvodjanskom biseru

mene fascinira mogućnost turističke plovidbe kanalima, može se doći do segedina čamcem :D
 
i da nije ovako vreme, mislim na pandemiju, kanalima slabo prolaze turisti
najveći broj brodova je plovio kanalim akad su mostovi u novom sadu bili srušeni, pa su kanali bili jedini mogući plovni put
tada se najbolje i videlo koliki je značaj kanalske mreže u vojvodini pored navodnjavanja

inače, bio sam dugo u holandiji, ali video sam samo 1% od njihovih kanala
a to što sam i video, bilo je više nego dovoljno da razumem koliki turistički potencijal imaju vojvodjanski kanali !!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top