Gospodin Miler živeo je u prizemlju , ulaz ispod stepeništa . Bio je neprimetno tih stanar . S vremenom niiko nije obraćao pažnju na njega . Čak ni deca - koja su mu dala taj čudan nadimak : ’’ KAMELEON ’’ .
Ipak , sve u svemu - bio je nesvakidašnji lik .
Imao je veliku glavu , sa izbačenim očnim dupljama i krupnim preterano živim očima. Telo spljošteno , stajalo je na tankim nogama . Kad ga neko iznenadi svojim prisustvom u hodniku , sav se nekako izobliči , narugoši , nakostreši – naduje . Verovatno je zbog toga nastojao da bude neuočljiv i nevidljiv . Vrag bi ga znao ?
Kad je pao zid , vremena su potisla njegovo prisustvo u zgradi ; a i on je nekako učinio da svi zaboravimo na njega . Nekako, nestao je iz svesti svih stanara . Samoizbrisao se iz naših pamćenja .
Bilo je leto – žega !
U zgradi , pojavi se neki težak neprijatan miris . Grđi od zaboravljenog kiselog kupusa u julu . Nastojnik Hans sa stanarima, otkri da dolazi iz prizemlja ispod stepeništa .
Odjednom , svima u svesti izbi Gospodin Miler - Kameleon . Dugo ga niko nije video . Jasno je sve !
Nastojnik Hans , pozva policiju .
Nismo dugo čekali .
Na opšte iznenađenje svih, umesto policije dođe specijalci - interventna brigada.
Obezbediše i blokiraše zgradu ; zabraniše kretanja kroz hodnik .
Sve je to trajalo nekoliko minuta ; kao u onim ratnim i poratnim filmovima .
Kad su otišli , Hans reče : Odneli su sve iz stana Gospodina Milera Kameleona . Sve , čak i podove ; i tapete .Svašta ?
Ćutali smo po navici, iz starih vremena.
Ćutke i to svarismo, sa dolaskom zime . Vreme sve potiskuje.
Gospodin Kameleon , povampirio se u političko turbolentnim vremenima ; kad su otvoreni arhivi tajnih državnih bezbedonosnih agencija .
Bilo je to vreme feljtona ! Jednog jutra na novinskim stranicama , osvanuo je članak o saradniku državnih službi sa pseodonimom : ’’ kameleon - čistač’’ . Na slikama , Gospodin Miler . Naslov feljtona : ’’ Državni masovni ubica ili patriota za primer ’’ .
Zanimljiv naslov za teška vremena kroz koja smo prošli i prolazimo .
Ipak , sve u svemu - bio je nesvakidašnji lik .
Imao je veliku glavu , sa izbačenim očnim dupljama i krupnim preterano živim očima. Telo spljošteno , stajalo je na tankim nogama . Kad ga neko iznenadi svojim prisustvom u hodniku , sav se nekako izobliči , narugoši , nakostreši – naduje . Verovatno je zbog toga nastojao da bude neuočljiv i nevidljiv . Vrag bi ga znao ?
Kad je pao zid , vremena su potisla njegovo prisustvo u zgradi ; a i on je nekako učinio da svi zaboravimo na njega . Nekako, nestao je iz svesti svih stanara . Samoizbrisao se iz naših pamćenja .
Bilo je leto – žega !
U zgradi , pojavi se neki težak neprijatan miris . Grđi od zaboravljenog kiselog kupusa u julu . Nastojnik Hans sa stanarima, otkri da dolazi iz prizemlja ispod stepeništa .
Odjednom , svima u svesti izbi Gospodin Miler - Kameleon . Dugo ga niko nije video . Jasno je sve !
Nastojnik Hans , pozva policiju .
Nismo dugo čekali .
Na opšte iznenađenje svih, umesto policije dođe specijalci - interventna brigada.
Obezbediše i blokiraše zgradu ; zabraniše kretanja kroz hodnik .
Sve je to trajalo nekoliko minuta ; kao u onim ratnim i poratnim filmovima .
Kad su otišli , Hans reče : Odneli su sve iz stana Gospodina Milera Kameleona . Sve , čak i podove ; i tapete .Svašta ?
Ćutali smo po navici, iz starih vremena.
Ćutke i to svarismo, sa dolaskom zime . Vreme sve potiskuje.
Gospodin Kameleon , povampirio se u političko turbolentnim vremenima ; kad su otvoreni arhivi tajnih državnih bezbedonosnih agencija .
Bilo je to vreme feljtona ! Jednog jutra na novinskim stranicama , osvanuo je članak o saradniku državnih službi sa pseodonimom : ’’ kameleon - čistač’’ . Na slikama , Gospodin Miler . Naslov feljtona : ’’ Državni masovni ubica ili patriota za primer ’’ .
Zanimljiv naslov za teška vremena kroz koja smo prošli i prolazimo .
