eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Zg2004:
баш си ми поправио бедак... "ХРВАТИ СРПСКОГ ПОДРЈЕТЛА"...какав бисер... ово ме подсети на чувене хрватске кованице: околокућно водопишало =олук, или околотрбушни панталодржаш =каиш...
-
- Popularno:
- Referendum u Srpskoj 25. oktobra
- Vucic pozvao na debatu
- Vučić: U nedelju predstavljam mere za...
- Nesto se mislim....
- Dodik žestoko izviždan na utakmici...
- Koja ste krvna grupa i koju hranu vise...
- Primer šlihtanja studenata Zagrebu
- Sta sve izvodite prilikom doggy style...
- Kad vas odbije
- Zasto?
Kakvi bakrači, kakve agresije, kakvi agresori!!??....
- Začetnik teme fosilvaso
- Datum pokretanja
баш си ми поправио бедак... "ХРВАТИ СРПСКОГ ПОДРЈЕТЛА"...какав бисер... ово ме подсети на чувене хрватске кованице: околокућно водопишало =олук, или околотрбушни панталодржаш =каиш...
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Zg2004:
Исто тако рвати су мањина у Републици Српској Крајини, па сте ипак извршили агресију на њу.
Ви сте терористи, као и муџахедини.
И муџахедине су Амери на почетку помагали, али видеше шта су, тако ће и са вама. А ОНДА СРБИЈА ДО КОСМОСА
fosilvaso
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
Zg2004:
Ustav 74-e onda nije bio međ. priznat dokument, to je bila odluka tada vladajuće balkanske gamadi. Isto kao i odluka o ukidanju konstitutivnosti Srba u RH....
Da vidiš kakav je bio dobar jugo režim prema Hrvatima koji su sanjali svoju RH, malo sam preradio deo tvoga posta:
al brate ne cijenim nikoga ko zivi u JUGOSLAVIJI dakle mojoj zemlji a zeli vratiti nekakve U-SIMBOLE, terorizam i sl...takavom bi ja oduzeo drzavljanstvo pa brate idi tam di zelis...mozes pljuvat po politici, po vladi, po KOMUNISTIMA...ali ne diraj JUGOSLAVIJU
ko ne voli JUGOSLAVIJU slobodno uzmi drzavljanstvo koje zelis.......pa idi tam di ti pase...sam ostavi prvo JUGOSLOVENSKU putovnicu
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Ovo sto su napisali zox i zg2004 su notorne budalastine koje samo mogu napisati ljudi koji ne sluzi bas najbolje pamet ili su potpune neznalice. Pr. ustav jedne zemlje odnosno federacije koji je njena unutrasnja stvar, je medjunarodno priznat !? 
Pocetkom 70tih stvari sto se tice Ustava i amandmana su stajale ovako:
Promene karaktera federacije, izvrsene ustavnim amandmanima 1969. i 1971. dovele su do jacanja polozaja republika ali i pokrajina. Amandmanima je obezbedjenja veca samostalnost koje su dobile status ustavnog elementa federacije, iako nisu imale karakter federalnih jedinica. Time su stvorene pretpostavke za kasnije probleme i nelogicnosti da su pokrajine u svim pitanjima imale samostalnost kao i federalne jedinice, a da u tim poslovima republika nije imala mogucnost ucesca.
Na kraju, na politicki zivot u zemlji znacajnog uticaja imala je i JNA kao jedina jugoslovenska institucija. Nesuglasice do kojih je sve cesce dolazilo, trazile su nova resenja za odnose u federaciji.
U Hrvatskoj je 1971. doslo do provale hrvatskog nacionalizma (MASPOK - masovnik pokret) koji je isticao da je Hrvatska ugrozena u Jugoslaviji i da je Srbija ekonomski iskoriscuje, pa je trazena samostalnost Hrvatske. Kao nosioci ovakve politike oznaceni su najvise hrvatski rukovodioci i vodeci komunisti Hrvatske - Savka Dabcevic Kucar, Mika Tripalo, Pera Pirker.
U politickoj platformi hrvatskog nacionalizma isticano je da je Jugoslavija i tada za Hrvatsku bila tamnica, govorilo se o progonu hrvatskog jezika i neprestano ponavljala teza i pljackanju hrvatske privrede. Isticalo se i da treba ojacati i osamostaliti hrvatsku drzavu i u njoj Hrvate uciniti jedinim nosiocima suvereniteta. Medjutim, otislo se i dalje u zahtevima za nacionalnom armijom i samostalnom privredom, odbacivane su veze sa istocnim delom zemlje, a zahtevano otcepljenje Hrvatske i prijem u OUN.
Situacija je bila izuzetno koplikovana i ozbiljno je zapretila opstanku zemlje. Tek posle Titove ostre intervencije (u jesen 1971) hrvatcko rukovodstvo je prinudjeno na povlacenje, ali su ideje Masovnog pokreta ostale da zive i dosta njih je ugradjeno u ustavna resenja 1974. godine.
Kao protivteza ciscenju u hrvatskom rukovodstvu, u Srbiji nisu nadjeni nacionalisti, ali su nadjeni tzv. liberali i to u liku najviseg rukovodstva - Marka Nikezica (predsednik CK SK Srbije) i Latinke Perovic (sekretar izvrsnog komiteta CK SK Srbije). Sustinu politike ove grupe cinila je trzisna privreda, moderna Srbija (oslobadjanje od balasta srpskog jugoslovenstva i okretanje sebi i oslobadjanje od ziga unitarizma i centralizma, podsticanje strucnih i sposobnih kadrova i njihov dolazak na vodeca mesta u srpskoj privredi. Rukovodstvo Srbije zalagalo se za saradnju, a ne konfrontaciju sa ostalim republikama. Za razliku od hrvatakog rukovodstva koje se opredelilo za nacionalnu emancipaciju, srpsko rukovodstvo se opredelilo za politicku i ekonomsku modernizaciju.
Tito je zakljucio da ne postoji pravilan odnos izmedju CK Srbije i Predsednistva SKJ, da su prisutne ideoloske razlike id a su sredstva informisanja u rukama ljudi koji rade protiv jedinstva Jugoslavije. Takozvanim liberalima zameran je “oportunisticki odnos opozicionom delovanju u kulturi i na Univerzitetu” (citaj: tadsnji 68-masi Micunovic, Kostunica, Hiber, Vucelic , Cavoski, tada mladi sada pokojni Djindjic, koji su tada svi imali za jedno korenitu reformu tadasnjeg sistema ), tehnokratski odnos i zapostavljanje marksistickog obrazovanja i “sejanje sumnji u Tita”. Usledile su ostavke Marka Nikezica i Latinke Perovic, kao i smene sirom Srbije, vecih drzavnih i manjih privatnih preduzeca (citaj: svih sitnijih trgovina koje su se u momentu ucinile nepodobnim), od kojih je prvo na meti bilo kompletno rukovodstvo GENEX-a koji je tih godina u N.Y. Economics Annual-u izasao na listi medju 100 firmi u svetu koje su najbolje poslovale na svetskom trzistu i predstavljao po recima Amerikanaca, “najveci potencijal da istocna Evropa zapocne svoje otvaranje prema trzisnoj ekonomiji”. Tim potezom Republika Srbija, gledano sa danasnjeg aspekta, je vracena 10 godina unazad.
I posle smenjivanja rukovodstava u Hrvatskoj i Srbiji glavni problemi u zemlji nisu bili otklonjeni, a njihovo resenje trazeno je u vecem osamostaljenju republika i autonomnih pokrajina. Jugoslovenska zajednica, iako jos federacija, sadrzala je niz konfederalnih elemenata koji su ugradjivani u savezni ustav. Osamostaljenje federalnih jedinica objasnjavano je borbom protiv unitarizma i centralizma. Medjutim, Jugoslaviju je na okupu vise drzala Titova harizma i autoritet i JNA, nego ustavni mehanizmi.
Novi ustav donesen je februara 1974. i odmah je nazvan poveljom samoupravnog drustva. Ubrzo je donesen i Ustav Srbije, kao i ustavi Vojvodine i Kosova, prilikom cijeg proglasenja nije pozvan niko od politickih rukovodilaca iz Srbije. Pokrajine su dobile siroka ovlascenja u zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti, tako da su prakticno imale ravnopravan status clanica federacije tj. drzava. Republika Srbija je ovim ustavima i sama dobila elemente kofederalizma. Pokrajine su dobile pravo da ravnopravno sa republikama odlucuju o poslovima federacije i to po principu konsenzusa (saglasnosti). Bez njihovog glasa, odluke u federaciji se nisu mogle donositi.
Zakljucak: Ustavom iz 1974. jugoslovenska “federacija” je bila uredjena tako da jedino moze da naskodi Srbima, a ponajvise Republici Srbiji. Stvaranjem autonomnih pokrajina na teritoriji Republike Srbije je sustinski njena vlast razjedinjena i napravljena pometnja u drzavnom aparatu cele federacije, tako da su ostale federalne clanice shvativsi da je time pojacan uticaj Republike Srbije sa 2 glasa vise, ojacale svoje separatisticke teznje. Nametnulo se logicko pitanje razmere zasto recimo u Republici Hrvatskoj nisu stvorene 2 autonomne oblasti Dalmacije i Slavonije, ili recimo u Bosni umesto njihovog tadasnjeg principa raznorodnog predsednistva ? Tvrdnje da je tadasnji ustav bilo kojoj federalnoj jedinici jemcio buducu nezavisnost su potpuno besmislene.
.
Pocetkom 70tih stvari sto se tice Ustava i amandmana su stajale ovako:
Promene karaktera federacije, izvrsene ustavnim amandmanima 1969. i 1971. dovele su do jacanja polozaja republika ali i pokrajina. Amandmanima je obezbedjenja veca samostalnost koje su dobile status ustavnog elementa federacije, iako nisu imale karakter federalnih jedinica. Time su stvorene pretpostavke za kasnije probleme i nelogicnosti da su pokrajine u svim pitanjima imale samostalnost kao i federalne jedinice, a da u tim poslovima republika nije imala mogucnost ucesca.
Na kraju, na politicki zivot u zemlji znacajnog uticaja imala je i JNA kao jedina jugoslovenska institucija. Nesuglasice do kojih je sve cesce dolazilo, trazile su nova resenja za odnose u federaciji.
U Hrvatskoj je 1971. doslo do provale hrvatskog nacionalizma (MASPOK - masovnik pokret) koji je isticao da je Hrvatska ugrozena u Jugoslaviji i da je Srbija ekonomski iskoriscuje, pa je trazena samostalnost Hrvatske. Kao nosioci ovakve politike oznaceni su najvise hrvatski rukovodioci i vodeci komunisti Hrvatske - Savka Dabcevic Kucar, Mika Tripalo, Pera Pirker.
U politickoj platformi hrvatskog nacionalizma isticano je da je Jugoslavija i tada za Hrvatsku bila tamnica, govorilo se o progonu hrvatskog jezika i neprestano ponavljala teza i pljackanju hrvatske privrede. Isticalo se i da treba ojacati i osamostaliti hrvatsku drzavu i u njoj Hrvate uciniti jedinim nosiocima suvereniteta. Medjutim, otislo se i dalje u zahtevima za nacionalnom armijom i samostalnom privredom, odbacivane su veze sa istocnim delom zemlje, a zahtevano otcepljenje Hrvatske i prijem u OUN.
Situacija je bila izuzetno koplikovana i ozbiljno je zapretila opstanku zemlje. Tek posle Titove ostre intervencije (u jesen 1971) hrvatcko rukovodstvo je prinudjeno na povlacenje, ali su ideje Masovnog pokreta ostale da zive i dosta njih je ugradjeno u ustavna resenja 1974. godine.
Kao protivteza ciscenju u hrvatskom rukovodstvu, u Srbiji nisu nadjeni nacionalisti, ali su nadjeni tzv. liberali i to u liku najviseg rukovodstva - Marka Nikezica (predsednik CK SK Srbije) i Latinke Perovic (sekretar izvrsnog komiteta CK SK Srbije). Sustinu politike ove grupe cinila je trzisna privreda, moderna Srbija (oslobadjanje od balasta srpskog jugoslovenstva i okretanje sebi i oslobadjanje od ziga unitarizma i centralizma, podsticanje strucnih i sposobnih kadrova i njihov dolazak na vodeca mesta u srpskoj privredi. Rukovodstvo Srbije zalagalo se za saradnju, a ne konfrontaciju sa ostalim republikama. Za razliku od hrvatakog rukovodstva koje se opredelilo za nacionalnu emancipaciju, srpsko rukovodstvo se opredelilo za politicku i ekonomsku modernizaciju.
Tito je zakljucio da ne postoji pravilan odnos izmedju CK Srbije i Predsednistva SKJ, da su prisutne ideoloske razlike id a su sredstva informisanja u rukama ljudi koji rade protiv jedinstva Jugoslavije. Takozvanim liberalima zameran je “oportunisticki odnos opozicionom delovanju u kulturi i na Univerzitetu” (citaj: tadsnji 68-masi Micunovic, Kostunica, Hiber, Vucelic
, Cavoski, tada mladi sada pokojni Djindjic, koji su tada svi imali za jedno korenitu reformu tadasnjeg sistema ), tehnokratski odnos i zapostavljanje marksistickog obrazovanja i “sejanje sumnji u Tita”. Usledile su ostavke Marka Nikezica i Latinke Perovic, kao i smene sirom Srbije, vecih drzavnih i manjih privatnih preduzeca (citaj: svih sitnijih trgovina koje su se u momentu ucinile nepodobnim), od kojih je prvo na meti bilo kompletno rukovodstvo GENEX-a koji je tih godina u N.Y. Economics Annual-u izasao na listi medju 100 firmi u svetu koje su najbolje poslovale na svetskom trzistu i predstavljao po recima Amerikanaca, “najveci potencijal da istocna Evropa zapocne svoje otvaranje prema trzisnoj ekonomiji”. Tim potezom Republika Srbija, gledano sa danasnjeg aspekta, je vracena 10 godina unazad.
I posle smenjivanja rukovodstava u Hrvatskoj i Srbiji glavni problemi u zemlji nisu bili otklonjeni, a njihovo resenje trazeno je u vecem osamostaljenju republika i autonomnih pokrajina. Jugoslovenska zajednica, iako jos federacija, sadrzala je niz konfederalnih elemenata koji su ugradjivani u savezni ustav. Osamostaljenje federalnih jedinica objasnjavano je borbom protiv unitarizma i centralizma. Medjutim, Jugoslaviju je na okupu vise drzala Titova harizma i autoritet i JNA, nego ustavni mehanizmi.
Novi ustav donesen je februara 1974. i odmah je nazvan poveljom samoupravnog drustva. Ubrzo je donesen i Ustav Srbije, kao i ustavi Vojvodine i Kosova, prilikom cijeg proglasenja nije pozvan niko od politickih rukovodilaca iz Srbije. Pokrajine su dobile siroka ovlascenja u zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti, tako da su prakticno imale ravnopravan status clanica federacije tj. drzava. Republika Srbija je ovim ustavima i sama dobila elemente kofederalizma. Pokrajine su dobile pravo da ravnopravno sa republikama odlucuju o poslovima federacije i to po principu konsenzusa (saglasnosti). Bez njihovog glasa, odluke u federaciji se nisu mogle donositi.
Zakljucak: Ustavom iz 1974. jugoslovenska “federacija” je bila uredjena tako da jedino moze da naskodi Srbima, a ponajvise Republici Srbiji. Stvaranjem autonomnih pokrajina na teritoriji Republike Srbije je sustinski njena vlast razjedinjena i napravljena pometnja u drzavnom aparatu cele federacije, tako da su ostale federalne clanice shvativsi da je time pojacan uticaj Republike Srbije sa 2 glasa vise, ojacale svoje separatisticke teznje. Nametnulo se logicko pitanje razmere zasto recimo u Republici Hrvatskoj nisu stvorene 2 autonomne oblasti Dalmacije i Slavonije, ili recimo u Bosni umesto njihovog tadasnjeg principa raznorodnog predsednistva ? Tvrdnje da je tadasnji ustav bilo kojoj federalnoj jedinici jemcio buducu nezavisnost su potpuno besmislene.
