Kakva je to reprezentacija bila, Stojaković se priseća i ne može da veruje!

[Vuk Samotnjak]

Predrag Stojaković je bio gost FIBA, govorio je o Evrobasketu 2001. godine. Te godine pod vođstvom Svetislava Pešića reprezentacija Jugoslavije je briljirala kao niko do tada na EP, svaki tim je savladan ubedljivo, a nije bilo neizvesnosti ni u finalnom meču sa Turskom.

"Već je prošlo skoro 20 godina! Ali kada razmišljam o 2001. godini, razmišljam o tome koliko smo bili dominantni i superiorni, žedni i gladni da se vratimo posle debakla na Letnjim olimpijskim igrama 2000. godine", rekao je za sajt FIBA Predrag Stojaković, MVP tog takmičenja.

Reprezentacija Jugoslavije je bila popunjena na svim pozicijama i svaki igrač je bio nosilac igre u svom timu. Peđa je bio predvodnik u napadu, tada je bio u zenitu svoje karijere.

"Naš tim je bio zaista jak, zaista dubok. Nisam siguran da čak mogu i da nazovem klupu istinskom klupom, jer govorimo o momcima koji su bili glavni protagonisti u svojim klubovima, koji su igrali na zaista visokim nivoima profesionalne košarke, tako da smo imali dobar balans sa našom ekipom sa trenerom Svetislavom Pešićem kao dirigentom našeg orkestra" rekao je on.

Peđa je bio izvrstan na prvenstvu, imao je u proseku 23 poena po meču. U finalu je takođe bio fantastičan, a imao je i dobra "leđa" u vidu Vlada Šćepanovića.

"To sam rekao o igračima uloga koji zapravo nisu igrači uloga, već kao igrači visokog nivoa i nosioci u svojim klubovima. Šćepo je svoju priliku odlično iskoristio u startnoj postavi, Dejan Bodiroga je prihvatio ulogu šestog čoveka, Saša Obradović je bio plej veteran koji nam je pružao puno mirnoće kad nam je to trebalo... Trebali smo samo da tim dobijemo kroz tranziciju od zlatnih generacija do nečeg novog, ali smo sa velikom podrškom starijih momaka i ogromnom motivacijom kod svih postali veoma izbalansiran sastav", kaže on.

Prisetio se i formata, naša reprezentacija je odigrala šest utakmica.

"Na Evrobasketu je tada bila drugačija konkurencija. Pobedili smo je u 'samo' šest utakmica, a znate da se format promenio i čini se da sada više timova ima šansu da pobedi, više timova ima šansu da se vrati posle lošeg meča. Mi smo tada imali smo tri utakmice, a zatim pravo u četvrtfinale, pa polufinale i finale", istakao je Peđa.

Jugoslavija

4 Dejan Bodiroga
5 Veselin Petrović
6 Saša Obradović
7 Igor Rakočević
8 Predrag Stojaković
9 Vlado Šćepanović
10 Marko Jarić
11 Predrag Drobnjak
12 Dragan Tarlać
13 Dejan Milojević
14 Dejan Tomašević
15 Milan Gurović​

Hrvatsku smo pobedili sa 80:66, Estoniju sa 113:58, Nemačku sa 86:73, Letoniju u četvrtfinalu sa 114:78, Španiju u polufinalu sa 78:65 i u finalu Tursku sa 78:69.

 

[jos_1_5ak]

Jeste zaista fantasticna generacija , ta generacija iz Istanbula 2001. i Indijanapolisa 2002. je verovatno bila najjaca koju smo imali barem od raspada SFRJ.

Inace steta sto Kari Pesic nije dosao godinu dana ranije na mesto selektora , da je dosao godinu dana ranije mislim da bi uzeli i olimpijsko zlato u Sidneju jer Amerikanci na tom turniru iako su imali veoma jak tim ( Rej Alen, Vins Karter, Dzejson Kid, Geri Pejton, Tim Hardavej, Alonzo Morning,Alan Hjuston, Stiv Smit.....) nisu nista posebno odigrali, recimo u grupnoj fazi su se mucili u par utakmica, u 1/4 finalu su se mucili sa Rusima, u 1/2 su se protiv Litvanije provukli kroz iglene usi (secam se te cuvene utakmice, rezultat je bio 85:83 i secam se tokom utakmice svi su vec videli kako "Drim Tim" konacno pada i kako Litvanci ulaze u istoriju, imali su bas idealnu priliku da prelome utakmicu u drugom poluvremenu ali eto , verovatno im nije bilo sudjeno) a u finalu su pobedili zaista jednu skromnu Francusku sa 10-ak razlike (mislim da je bilo 85:75 rezultat na kraju) Francusku koja tada osim Rigodoa nije imala vise nekih poznatih i zvucnijih imena, tada jos uvek nije bilo Tonija Parkera, Borisa Diaoa, brace Pjetrus, Zelabala, Ronija Turjafa i te generacije (koja se ja mislim prvi put pojavila na sceni na EP 2003) , tako da mislim tj ubedjen sam, da nas je u Sidneju vodio Pesic i da nam je tim izgledao kao godinu dana kasnije u Istanbulu i sa takvom igrom, energijom, pripremljenoscu ubedjen sam da bismo zgazili Amere i to verovatno onako rutinski sa jedno 10-15 razlike, mislim da bismo im jos tad ocitali lekciju kao Argentina u Indijanapolisu i Atini , mada Bogu hvala za taj toliko ocekivani trijumf nad Amerima nismo jos morali dugo da cekamo (samo 2 godine), mada opet ko zna, da smo ih pobedili u Sidneju pitanje je da li bismo ih pobedili i u Indijanapolisu, sad sta bi bilo kad bi bilo.

Mada na tom EP u Turskoj koliko se secam zaista smo bili nenormalno dobro pripremljeni, cujem da su igraci prosli kroz bas krvave pripreme od 2 meseca, gde su ono na treninzima bukvalno povracali i ispustali dusu, ono nasi su bili tako pripremljeni da mislim da su mogli da igraju ne 40 nego 120 minuta u punom tempu a pritom i savrseno takticki pripremljeni, tako da je to sve samo prstalo.