Osvit proroka
Zanimljivo je pogledati šta su sve, još pre nekoliko hiljada godina, predvideli proroci i današnjem, kao i vremenu koje je pred nama. Kakva je po njima budućnost čovečanstva? Propast, razaranje, nada, harmonija... Istorija pomno prati tragove proročanstva kroz milenijume i istražuje osnove vizija starodrevnih proroka i tumači izrečena proročanstva.
Važno je razumeti poruku, jer sva proročanstva su, na određeni način, ograničena. Mnoge vizije proroka izrečene su terminima koji su odgovarali tadašnjim slušaocima. Očigledan primer je termin kojim se objašnjava vazdušni napad. U starozavetnim proročanstvima on je objašnjen pojmom vatra (sila) Božija.
Proročki pokret u Starom zavetu odigrao je, nesumnjivo, veliku i veoma važnu ulogu ali, treba znati da je biblijski pojam prorok bio mnogo širi nego što mi to danas mislimo. Prema biblijskim shvatanjima, prorok nije bio čovek koji je video isključivo budućnost i na osnovu toga predskazivao događaje koji će se odigrati. On je bio, istovremeno, i čovek koga je sam Bog odabrao da u njegovo ime prenosi poruku i čuva veru.
U starom Rimu prorokovanjem su mogli da se bave isključivo sveštenici. Među njima je bio veliki broj onih koji bi tom prilikom padali u trans sekući vene, hodajući po užarenom uglju, puštajući krv... U Rimu su se dešavale stvari koje ni do danas nisu adekvatno objašnjene i smatraju se autentičnim proročanstvima. Tako rimski istoričar Svetonius piše da je predstojeća Cezarova smrt bila unapred objašnjena, daleko pre nego što se on uopšte i rodio!
Naime, iz provincije Kapua stigla je vest da su pronađeni neki prastari grobovi. U jednom od tih grobova bio je sahranjen i osnovač provincije Kapis. Pored njegovog tela, prilikom iskopavanja, pronađena je pločica sa sledećim natpisom:
'Kad jednom ovi domovi Kapisa izađu na svetlost, jedan će Julov potomak poginuti od ruke sunarodnika, a njegova će smrt prouzrokovati velike nevolje Rimu.'
Julov potomak, Cezar, nije pridavao pažnju ovom proročanstvu, ali se setio da kad je prelazio Rubikon, konji koji su ga preneli preko te reke nisu hteli da uzimaju hranu, a istovremeno su počeli da plaču! Cezarovi konji oplakivali su svog živog gospodara i to u trenutku kada je on tek započinjao svoj pobedonosni pohod ka Rimu.
Plutarh je zapisao da su noć pred Cezarovu pogibiju nebo nad Rimom parale munje, da se gradom razlegala potmula tutnjava, da su Rimom jurili ognjeni ljudi nasrćući jedni na druge, a sam Cezar je sanjao da lebdi iznad oblaka i pozdravlja se sa Jupiterom! Njegova žena Kalpurnija iste noći sanjal je iskasapljenog muža pored sebe u krevetu.
Na sam dan pogibije, Cezara je na putu ka Senatu, presreo vidovnjak Spurina koji mu je, svojevremeno, rekao da se čuva Martovskih Ida. Videvši ga, Cezar mu je veselo mahnuo govoreći:
Martovske Ide su došle..
Spurina ga je žalosno pogledao i odgovorio:
Da, ali nisu prošle!
po dolasku u Senat, je ismasakriran...
U Asiru i Vavilonu nailazimo i na žene proroke zvane ragimtu (izvikačice) koje su proricale u hramovima boginje Ašer.
Izvesni prorok Barbilijus prorekao je Agripini prilikom porođaja da će: njeno, tek rođeno dete, postati imerator koji će biti pamćen dokle god budu postojali ljudi na zemlji! To, tek rođeno dete, nazvano je imenom Neron.
