KAKO

kako da zagrnem smeh tvoj u ovu susnu oranicu
ne bi li narastao do u nedogled i do u nezaustav?
kako da lenijom njive tvog postojanja prosetam
ne bi li moj trag ti ostao u secanju ?
klasje prezrelog zita da dahom svojim dodirnem
da prodjem medj redove tvog srca
pa da tebi stopa moja zauvek
na brazdi cela ostane zasejana.

u oko tvoje
seme vecnosti da posadim
vodom nadanja da zalivam,
da kopam prstima od zelje,
pa da vecno berem plodove ljubavi...
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top