- Poruka
- 89.043
Када је 1995. године четрнаест вукова пуштено у дивљину у Национални парк Јелоустон, научници нису сумњали да ће то радикално променити цео екосистем парка.
У парку није било вукова 70 година, а све ово време су тамо владали јелени, који су током година неконтролисане репродукције (сви напори људи да контролишу њихову популацију нису донели успех) нанели велику штету локалној флори. Четрнаест вукова, наравно, није могло да поједе све јелене, али су их натерали да буду пажљивији у избору места за пашњаке и да избегавају поједине делове парка. На тим местима вегетација је почела да оживљава. За шест година број стабала се повећао пет пута. Појавили су се даброви, којима је дрвеће потребно за подизање брана. У рукавцима су узгајане мускрате, патке и рибе. Вукови су смањили популацију шакала, што је довело до повећања броја зечева и мишева, а у парк су привукли јастребове, творове и лисице. Медведи су дошли у парк јер су могли да отерају вукове од плена или да поједу њихове остатке. У парку је повећан број бобица.
Али најневероватније је то што су вукови променили ток река. Њихови канали су се исправили и стабилизовали, а ерозија обале се смањила. То се догодило јер је утицај вукова на јелене довео до експлозивног раста дрвећа и траве дуж обала река, што је довело до њиховог јачања. Сама географија парка се променила, а све захваљујући четрнаест вукова који су тамо пуштени пре мање од двадесет година
