- Poruka
- 30.216
Postoje neke divne priče o tome kako su vile predavale moć narodu u „Pričama o vilama i svetu duhova prikupljenim iz usmene tradicije“ (1895) Džeremije Kertina. Priče o isceliteljima u Irskoj obrađene su u poglavlju „Moris Grifin i vilinski doktor“:
„Džon Meloun je obećao da će dati neke informacije o lekarima koji su postojali u narodu i objasniti kako su došli do znanja i moći.
Kada se podsetio svog obećanja, ispričao je sledeću priču:
U Dun Leanu je bio čovek po imenu Moris Grifin. Bio je pastir koji je čuvao krave i jednog jutra, dok je bio napolju sa stokom, video je kako se nešto poput belog oblaka spušta kroz vazduh i pada na brdo. Postalo je poput grudve bele pene i tada se iz toga digla velika vrućina. Jedna od krava otišla je do brda i lizala penu dok nije progutala svaki deo.
Kada je otišao na doručak, Moris je rekao vlasniku kuće o oblaku i da je bilo čudno videti kravu kako liže ono što se sleglo na brežuljak. „I beše belo kao svako platno“, reče on.
Kada je domaćin poslao sluškinju da pomuze kravu te večeri, rekao joj je da ne prosipa nijednu kap mleka dok je ne donese.
Moris Grifin je otišao sa devojkom, uhvatio kravu i držao je. Posuda u kojoj je devojčica mužila nije bila dovoljna ni za polovinu mleka. Nije joj bilo milo da ostavi kravu delimično pomuzenu.
„Popij malo ovoga“, reče mu „i pusti me da završim, jer bi kravi naškodilo da ostane deo mleka kod nje“.
Moris Grifin je tri puta praznio posudu i popio sve što je u njoj bilo. Devojčica je napunila četvrti put i otišla kući sa mlekom. Gospodar je upitao: "Da li je bilo šta od mleka prosuto ili upotrebljeno?" Iskreno mu je rekla: "Ovo je ista posuda koju uvek koristim za mužu, a ta krava je nikada ranije nije napunila do večeras. Nisam htela da joj ostavim mleko, pa sam dala Morisu."
„To mu je bilo na sreću; njemu to beše suđeno, ne meni“, reče gospodar. Bio je naklonjeniji Morisu Grifinu nego ikada, a Moris je odmah počeo da proriče i leči ljude. Kroz zemlju se proneo izveštaj da se ispunilo sve što je predvideo, i sve što je preduzeo da izleči, izlečio je. Sveštenik, čuvši ovo, nije želeo da ima sličnog njemu u parohiji, i govorio je o njemu sa oltara, ali Grifin nije na to odgovarao. Jednog jutra sveštenik je otišao tamo gde je bio Grifin, pozdravio ga je i bilo mu je otpozdravljeno. „Čujem da lečiš i proričeš“, reče sveštenik. „Odakle ti znanje da proričeš i da lečiš?“
„Proričem i lečim mnoge ljude, služim ljudima“, rekao je Grifin; "i moj posao je dobar kao i tvoj.“
„Neki kažu da imaš moć“ reče sveštenik, "ja ću znati da li proričeš ili ne. Odgovori mi na pitanje, pa ako uspeš, verovaću ti."
„Odgovoriću vam na svako pitanje koje mi postavite“, rekao je Grifin.
„U koje vreme, ili minut dana, se pojavio poslednji mlad mesec?“
"Reći ću ti to", reče Grifin. „Sećate li se da se vaš konj, kada ste prolazili pored Travuga, sagnuo da pije i desna noga mu je bila prva u reci?
Ispod vrata nosite kamen koji vam je dao papa; ovaj kamen uvek znoji tri kapi na mlad mesec;
kamen se oznojio tri kapi kad je konjska desna noga dodirnula vodu, a to je bilo vreme mladog meseca“.
„Oh“, reče sveštenik, „istina je ono što se o tebi priča; radi što radiš, neću se od sada više uplitati“.
Grifin je tada došao kući i ispričao razgovor. Gospodar ga je posle toga veoma zavoleo, i imajući jedinu ćerku dao ju je Morisu, a Grifin je živeo sa svojim tastom dok starac nije umro i ostavio sve što je imao svom zetu.
Ljudi su obraćali pažnju na Morisa Grifina i dolazili su kod njega po savet i lek.
Grifin je imao dva sina; vremenom je ostario i na kraju je bio veoma slab, a njegov prvi sin upravljao je imanjem.
Tih dana sve se nosilo u Kork na konjima. Grifin je jednog dana pozvao sina i rekao mu: "U strahu sam da ću umreti. Ne želim da ideš u Kork i da budeš odsutan tako dugo."
„Ide mi društvo, a i ja bih voleo da idem“, rekao je sin. „Moj brat je ovde, on će se brinuti za tebe i pobrinuće se za sve dok mene nema.
„Želim te ovde“, reče otac, „zato što ti želim dati nešto dobro“.
Ali stariji sin je imao veliku želju da poseti Kork.
„Idi“, reče otac, „ali ćeš biti gubitnik, i pamtićeš moje reči“.
Sin je otišao u Kork, a tokom njegovog odsustva otac se veoma razboleo.
Jednom, dok je mlađi sin sedeo pored svog kreveta, starac je rekao: „Bojim se da tvoj brat neće biti kod kuće.“
„Ono što si mu namenio ostavi meni“, reče sin.
"Ne mogu. Daću ti dar lečenja, ali proricanje ne bih mogao dati i da želim."
"Kako možete dati dar lečenja?"
„Daću ti“, reče otac. „Izađi večeras, zakolji ovcu i istranžiraj je. Izaberi desnu plećku i očisti kost od mesa i noću pogledaj preko te kosti.
Treći put kada pogledaš videćeš sve za koje si znao da su mrtvi. Imaj tu kost uvek sa sobom i spavaj sa njom, i ono što želiš da znaš da izlečiš, bilo koju bolest, doći će ti iz kosti.
Kad čovek treba da se izleči od vilinskog udara, pogledaj preko kosti i doći će glasnik vila, i moći ćeš da izlečiš one koji ti budu dolazili“.
... ..... ......... ........ .......... ........... ......... .............. ............... ......................... ..................................... .......................................................... ......................................................
I tako, deda za babu, baba za repu...
MISLITE LI DA SU NADPRIRODNE MOCI NASLEDNE....? DA DJED MOZE DA PRENESE NA UNUKA, BABA NA UNUKU I SLICNO?
